Uzmu subvencije, pa odustanu
Srbija je investitorima, kroz program privlačenja direktnih investicija, od 2006. godine do sada odobrila 252,3 miliona evra podsticajnih sredstava.
Kada se sva 222 započeta ulaganja i završe, posao će imati ukupno 44.046 ljudi. I pored primamljivih podsticaja države, nisu svi ostali čvrsti u nameri da posluju baš u našoj zemlji. Od ulaganja je do sada odustalo 100 kompanija.
Većina njih se povukla pre nego što su i dobili novac iz budžeta (investitori dobijaju od 4.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu). Ima i onih, tačno 13 kompanija, koje su pre odustajanja dobile makar deo pomoći države. Od njih je Srbija naplatila bankarske garancije i to u iznosu od 6,1 milion evra.
„Najveći naplaćeni iznos garancije je od britanske tekstilne kompanije Zamberi, koja je odustala od gradnje fabrike u Vranju,“ kaže Aleksandar Miloradović iz Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA. „ Vrednost te naplaćene garancije je tri miliona evra. Do aktiviranja bankarske garancije dolazi najčešće jer kompanije odustaju od planiranog ulaganja. Nisu u mogućnosti da ispune zacrtani obim zapošljavanja.“
Među firmama koje su morale da vrate novac u srpski budžet je i nemački Reum. Godinama se čekalo da započne proizvodnju u Svilajncu. Novac su morali da vrate i Subeks i Medaki koji nisu ostvarili planove u Novom Pazaru, kao i Moravac, Jugovoće i Drvopromet.
Prema podacima Balkanske istraživačke mreže BIRN i tek pokrenutog portala „Javno“, najviše podsticajnih sredstva je stiglo do Niša. Za nova radna mesta i pokretanje proizvodnje u ovom gradu, država je pomogla sa blizu 42 miliona evra. Sledi Leskovac sa 18,3 miliona evra.
Gledano po kompanijama, najviše novca Srbija je uložila u Benetton – 18 miliona evra. Ova kompanija je rešila i da uposli najviše radnika – 2.000. Drugi je Bosch sa investicinom podrškom od 14,2 miliona evra.
