Hedge fondovi opsednuti finansijskom krizom

Premijerka Slovenije Alenka Bratušek ne isključuje da iza ocena kako njena zemlja ne može da izbegne sudbinu Kipra stoji interes spekulativnog kapitala.

"Za neke investitore hedge fondova evropska bankarska kriza postala je opsesija i svesna sam da je danas u trendu spekulisati koja će članica Evropske unije sledeća posrnuti", navela je Bratušek za Wall Street Journal.

U prilogu za američki list Bratušek je ponovo, kao i u nizu javnih nastupa poslednjih dana, utvrdila da su spekulacije kako će Slovenija zbog stanja u svojim bankama i javnim finansijama biti nakon Kipra šesta članica evrozone kojoj će biti neophodna finansijska pomoć neosnovane te da će njena vlada, koja je nedavno stupila na dužnost, nastaviti s reformama i rešiti trenutne probleme.

"Ne trebamo finansijsku pomoć, nego malo poverenja i vremena", navela je Bratušek, dodavši da se protivno svim pretpostavkama Slovenija reformama može vratiti na put ekonomskog oporavka i rasta.

Bratušek je za WSJ navela da Slovenija deli probleme s celom Evropom, koja se suočava s niskim rastom, ali da je slovenačka ekonomija izvozno orijentisana, a preduzetnički sektor jak i prilagodljiv.

"Sprovodimo velike promene u javnom i privatnom sektoru, smanjujemo naš dug, javnu potrošnju i deficit, a što je najvažnije reformišemo i naš bankarski sistem", navela je slovenačka premijerka za Wall Street Journal.

Bratušek je istakla da je njena vlada privržena reformama i stabilizovanju javnih finansija te saniranju stanja u bankama, ali da politiku štednje neće voditi tako da se zakoči ekonomski rast i oporavak.

"Nećemo voditi politiku stroge štednje na račun rasta. Nije moguće vraćati dug ako se ne mogu povećati prihodi, a put do toga je veći ekonosmki rast", navela je Bratušek.

Dodala je da je cilj njene vlade podsticanje dugoročnih investicija u infrastrukturu, preko sredstava države, te u sistemu privatno-javnog partnerstva, što bi se već u kratkom razdoblju moglo odraziti na povećanom zapošljavanju.