Juan neće potisnuti dolar ni narednih 10 godina
Kineski juan ni u periodu od deset idućih godina ne može istisnuti dolar kao glavno sredstvo međunarodnih plaćanja, ali može zauzeti mesto koje sada zauzimaju britanska funta i švajcarski franak u deviznim rezervama zemalja jugoistočne Azije.
Ekspert Brooking instituta Artur Kreber smatra da će važnost juana, kao potencijalno svetski važne valute, u narednom periodu najviše zavisiti od sposobnosti Kine da ojača poverenje u svoju ekonomiju. Juan se sada, prema oceni Krebera, nalazi tek u početnoj fazi internacionalizacije, jer se slabo ili uopšte ne koristi van Kine čije monetarne vlasti u potpunosti kontrolišu kapitalni promet u zemlji.
Put kojim treba da se kreće juan da bi postao rezervna svetska valuta je dugačak i potrajaće, tvrdi ekspert Brooking instituta, uz napomenu da ima više faza u internacionalizaciji neke novčane jednice. Prva faza u tom procesu je kada se valuta masovnije upotrebljava u međunarodnim obračunima i investicijama. Primer za takav status novčanih jednica su australijski i novozelandski dolar koje međunarodni investitori koriste da bi kupili visokoprinosne hartije od vrednosti. Ove valute, međutim, u rezervama centrobanaka zauzimaju minimalan udeo.
Valuta može, osim toga, dobiti status rezervne kada je centrobanke koriste da bi držale deo svojih deviznih rezervi i takvu ulogu su posle Drugog svetskog rata imali dolar i britanska funta, a kasnije japanski jen i već nepostojeća nemačka marka. Sada status osnovnih rezervnih valuta osim dolara imaju evro, koji je uveden u promet pre 11 godina, švajcarski franak, jen i britanska funta.
Kao dokaz za svoju tvrdnju o "nepodobnosti" juana kao međunarodnog sredstva plaćanja, analitičar Brooking instituta navodi i činjenicu da je ta valuta pprošle godine kao sredstvo obračuna u međunarodnoj trgovini Kine imala udeo od svega 15 odsto u uvoznim poslovima i devet procenata u izvoznim, što je neveliki obim ako se uporedi sa primerom Japana iz već daleke 1975. Uloga juana, kao međunarodnog sredstva obračuna, ipak je sve značajnija u Aziji, a u analizi Brooking institua se navodi da se vrednost novčanih jednica više azijskih zemalja sada određuje pomoću valutne korpe u kojoj se osim dolara, evra i jena nalazi i juan.
Od početka ekonomskih reformi, polovinom 70-sedamdesetih godina prošlog veka, Kina je snažno kontrolisala svoje kapitalne transakcije i kurs juana koji je, od 1980. do 1995. više puta devalviran, dok je nakon toga, zaključno sa julom 2005, bio " žestoko privezan" za dolar.
Od sredine protekle decenije juan je jačao, u proseku oko 4,7 odsto godišnje prema dolaru, i trenutno se razmenjuje po kursu nešto manjem od 6,2 za jednu "zelenu novčanicu". Uprkos snažnoj aprecijaciji u minulih osam godina, visoki funkcioneri američke administracije i dalje tvrde da je juan još uvek "vrlo potcenjen" u odnosu na dolar i da je to glavni razlog visokog trgovinskog suficita koji Kina ima u robnoj razmeni sa SAD.
Američka bonitetna agencija Moody’s snizila je danas prognozu rejtinga Kine sa "pozitivne" na "stabilnu" i potvrdila njen dugoročni suvereni kreditni rejting na "Aa3".
Druga američka agencija Fitch je prošle nedelje snizila dugoročni kreditni rejting Kine u domaćoj valuti sa "AA-" na "A+", usled zabrinutosti da bi prekomerno zaduživanje kineske vlade moglo predstavljati rizik po širu ekonomiju.
