Mlada radna snaga nije garant uspeha
Shodno sve većem broju mladih osoba koje su već u svojim dvadesetim godima života postali milioneri, čini se da je uobičajena slika inovatora današnjice osoba koja je pri kraju studija i na početku je treće decenije svog života. Zbog ove vizije i činjenice da rad mladog talenta manje košta, u pokušaju da smanje troškove, kompanije uglavnom otpuštaju starije zaposlene.
U članku u New York Times-u navodi se da je ova strategija izrazito kratkoročna, s obzirom da inovativnost dolazi sa godinama. Istraživanja su utvrdila da akumulacijom znanja tokom godina ideje postaju sve kompleksnije, a osoba dostiže vrhunac u starijem dobu. Starosno doba u kome je verovatnoća da će osoba napraviti značajano naučno otkriće najveća povećano je sa 32 na 38 godina i to u toku poslednjeg veka.
I za neke od najreprezentativnijih ideja neophodne su godine kako bi se sprovele u delo, u odnosu na svega nekoliko nedelja koliko je potrebno da se završi nova verzija softvera. Ipak, mediji, investicione banke, pa čak i univerziteti radije biraju mlađu radnu snagu. Osobama u nešto poznijim godinama koji traže posao potrebno je više vremena, a ukoliko ga i pronađu njihova plata je često manja od plate njihovih mlađih kolega.
U korporativnom kontekstu, iskustva i najblistavijeg 26-ogodišnjaka su ograničena, bilo da je u pitanju njegovo poznavanje industrije ili nedostatak sposobnosti da navede ljude da stanu iza određene ideje, a često će nedostatak iskustva mladog zaposlenog rezulutirati u problemima oko izlaska na tržište inače sjajnog proizvoda.
Kako bi se izbegle zamke u poslovanju do kojih može da dovede iskljulivo mlada radna snaga, neophodno je sprovoditi politiku koja će podstaći ljude da ostanu na svojim pozicijama, odnosno ohrabriti one najbolje da u narednim godinama, pa čak i decenijama, ostanu u kompaniji uz velike projekte koje će sprovesti od početka do komercijalnog lansiranja, navodi se u članku.
