Krediti: Građani Srbije ne veruju dinaru na dugi rok
Na kratak rok, do godinu dana, isplativije je zadužiti se u evrima nego u dinarima. Međutim, odgovor na pitanje da li se na duži rok isplati više dug u dinarima, ili onaj vezan za evro, ne postoji.
„Kada bih znao koliki će biti kurs evra za jednu ili deset godina, a kolika inflacija, lako bih vam odgovorio da li je povoljnije uzeti dinarski kredit ili onaj indeksiran u evrima,“ kaže za Novosti Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. „Trenutno je isplativije uzeti zajam vezan za evro, pošto kurs miruje, a kamatne stope su znatno niže nego na dinare. Svi ozbiljni analitičari reći će vam da je ovakvo stanje kursa teško održivo na duži rok. Ipak, ko je mogao da predvidi da će kurs sa lanjskih 118 sada biti 111 dinara za evro.“
Dugalić navodi da je na rok otplate do godinu dana svakako isplativije zadužiti se u evrima. „Na srednji rok od godinu do pet, to je već znak pitanja, dok je isplativost zaduženja na rok duži od pet godina nemoguće ozbiljno proceniti,“ kaže Dugalić.
Da klijenti banaka dinaru ne veruju na dugi rok, pokazuju i zvanični podaci centralne banke. Građani na ime stambenih zajmova u dinarima duguju 2,3 milijarde dinara, dok je čak 307,4 milijarde dinara ovih kredita vezano za stranu valutu. Drugačije je kod keš kredita, gde je za devize vezano 29,1 milijardu dinara uzetih zajmova, dok je 117,4 milijarde odobreno u dinarima.
Cena gotovinskog kredita u dinarima gotovo duplo veća nego kod onih vezanih za evro. Kredit sa deviznom klauzulom košta oko 12, 13 odsto godišnje, dok dinarskog zajma nema ispod 20 odsto kamate. Uprkos ceni, ali i činjenici da skok evra lane ipak nije uspeo da "pojede" razliku u kamatnim stopama, većina dužnika opredelila se za dinarski zajam. On, ipak ima jednu prednost nad zaduživanjem u evrima. Banke, naime, ne zahtevaju bilo kakvo učešće ili depozit kada zajmite dinare. Dok ih propisi obavezuju da za svaki pozajmljeni evro, banci "poverite" na čuvanje 30 centi, sve dok ne namirite dug.
