Da li je tačno da je iz Srbije nelegalno izneto 50 milijardi dolara?
Ekonomista Miroslav Zdravković izrazio je sumnju u podatke iz izveštaja američke organizacije Global Financial Integrity (GFI), prema kojima je iz Srbije je u periodu od od 2001. do 2010. nelegalno izneto više od 51 milijarde dolara, ocenjujući da je ta suma sigurno manja.
Zdravković je Tanjugu rekao da, prema njegovim istraživanjima, od početka 2001. do kraja 2011. na ovaj način iz Srbije je izvučeno oko 30 milijardi dolara ili u proseku tri do 3,5 milijardi dolara godišnje.
On smatra da "nije slučajno da je većina najbogatijih ljudi u Srbiji, pre privatne karijere, radila u velikim spoljnotrgovinskim kompanijama".
Ukoliko se uzme procena GFI-a da je godišnje iz Srbije nelegalno iznošeno po oko pet milijardi dolara, onda je verovatno tačno da je to učinjeno prošle godine, ali je malo verovatno da je tolika suma iznošena 2001. i 2002. godine, iz prostog razloga što je naša zemlja tada bila u tolikim ekonomskim problemima i toliko siromašna da je to malo verovatno, smatra Zdravković.
Jedan od načina nelegalnog iznošenja novca se obavlja preko "transferne cene" (provizije) i to je uobičajeno u savremenoj svetskoj ekonomiji da kompanije veoma lako transferišu profit iz jedne zemlje u drugu", objasnio Zdravković i naveo da se u državama na Balkanu godišnje od poreznika sakrije 10 odsto vrednosti spoljnotrgovinske razmene.
On, međutim, smatra da nije realno da je godišnji iznos tako opranog novca u Hrvatskoj oko 3,5 puta manja nego u Srbiji, jer je obim spoljne trgovine dve države približan, već se primenjuje drugačija metodologiji izračunavanja statistike.
Poznati ekonomista se pozvao i na zvanične statističke podatke Svetske trgovinske organizacije, kada je reč o izvozu Srbije, prema kojima su trgovinski partneri prijavili u zbiru za pet odsto manju vrednost uvoza iz naše zemlje u 2009. godini, četiri odsto manju u 2010. i 2,4 odsto manju u 2011. godini.
Prema podacima sagovornika Tanjuga, veću vrednost uvoza iz Srbije registrovalo je tridesetak zemalja u iznosu od 0,8 milijardi evra, a manju oko četrdesetak u vrednosti od oko 1,2 milijarde evra.
Ukupno odstupanje iznosilo je više od dve milijarde evra, što je četvrtina ukupne vrednosti izvoza, precizirao je Zdravković i dodao da je najveću razliku između izvoza iz Srbije i uvoza, u korist srpskih podataka, imao je izvoz u Rumuniju.
Zdravković je pojasnio da je tu reč o reeksportu kukuruza u treće zemlje, konkretno u Crnu Goru, BiH, Nemačku i Hrvatsku, a na strani uvoza registrovana je njegova veća vrednost od našeg izvoza i tu prednjači razmena sa Austrijom, Mađarskom i Ruskom Federacijom.
On je naveo primer: iz Srbije je proknjižen izvoz u Rumuniju vredan 583 miliona evra, rumunski carinici registrovali su uvoz vredan 286 miliona evra ili u Austriju je registrovan izvoz vredan 267 miliona evra, ali austrijski podaci govore o uvozu iz Srbije od 385 miliona evra.
Naša statistika je u 2011. godini registrovala uvoz vredan 14,5 milijardi evra, a kada se saberu podaci o izvozu u Srbiju, dolazi se do brojke od 13 milijardi evra, tako da se dolazi do neslaganja podataka od 1,5 milijarde evra.
Međutim i tu postoje odstupanja: iz pedesetak zemalja je registrovan veći uvoz od njihovog izvoza u Srbiju u vrednosti od 3,65 milijardi evra, a iz dvadesetak veći izvoz od našeg registrovanog uvoza u iznosu od 2,2 milijarde evra, tako da se dobija ukupna razlika od 5,85 milijardi evra što je 40 odsto vrednosti uvoza, naveo je on.
Suština je da je razlika između godišnje vrednosti ukupne spoljne trgovine Srbije, koju registruje naša i statistike država – naših partnera, između tri i pet milijardi evra, zaključio je Zdravković.
