Karcinom debelog creva bolest razvijenog sveta

Ishrana siromašna vlaknima, dugo sedenje, stres i gojaznost glavni su faktori rizika za nastanak raka debelog creva. Taj karcinom je u ekspanziji i kod muškaraca i kod žena, pa je sačinjen Nacionalni program ranog otkrivanja bolesti, koji se već drugu godinu sprovodi u Domu zdravlja u Novom Sadu.

Rak debelog creva jedan je od najčešćih oblika karcinoma u razvijenijim zemljama. Prema rečima onkologa profesora Dušana Jovanovića, može se govoriti o svojevrsnoj epidemiji te maligne bolesti. Svoju tvrdnju naš sagovornik potkrepljuje podatkom da u svetu godišnje oboli milion ljudi, a pola miliona njih umre od raka debelog creva.

Savremeni način života – nedovoljno kretanja, a mnogo sedenja, nepravilna ishrana bogata mastima i rafinisnim šećerom, a nedovoljan unos sirovih namirnica, voća, povrća i tečnosti, kao i previše stresa – razlozi su koji dovode do bolesti.

Da je karcinom debelog creva bolest razvijenog sveta, potvrđuju činjenice da se veoma retko javlja u Africi i Aziji, dok u razvijenim zemljama od nje boluje 60-oro od 100 hiljada ljudi. U Srbiji, kaže doktor Jovanović, taj odnos je nešto povoljniji, ali se procenjuje da će u narednim godinama dostizati svetski prosek.

Rak debelog creva ne nastaje odjednom. Razvija se veoma dugo, zbog čega su od neprocenjive važnosti redovni pregledi, posebno kod starijih i ljudi izloženih većem riziku. Taj, povećani rizik, imaju ljudi kojima su bliski srodnici bolovali od raka debelog creva, zatim oni koji imaju ulcerozni kolitis, Kronovu bolest, hemoroide koji ne mogu dugo da se zaleče, ali i gojazni, čija je ishrana siromašna vlaknastim materijama.

Skriningom, odnosno programom ranog otkrivanja raka debelog creva, biće obuhvaćeni svi između 50 i 70 godina života. Njima će biti obavljen test na okultno krvarenje u stolici. Pacijenti sa pozitivnim nalazom biće upućivani u specijalizovane ustanove, na kolonoskopski pregled.

I kod ove bolesti, kao i kod svih drugih, najbolja je preventiva, a preporuke su:

– jedite namirnice biljnog porekla: kupus, brokoli, papriku, mahunarke, šargarepu i pasulj,

– od mesa: opredelite se za piletinu, a izbegavajte crveno meso,

– koristite posne sireve i ostale mlečne proizvode sa malo masti,

– brinite o svojoj telesnoj težini i krećite se kad god za to imate priliku.

I najvažnija preporuka: ukoliko primetite krv u stolici, ako se brzo umarate, ili vam se jave malokrvnost, bolovi i grčevi, gubitak apetita i nagli gubitak telesne težine – hitno se javite lekaru.