Elektronsko plaćanje stimuliše ekonomski razvoj u Srbiji
Povećana učestalost elektronskih načina plaćanja, među kojima su i kreditne i debitne kartice, doprinela je uvećanju srpskog BDP-a za 300 miliona dolara (25 milijardi dinara RSD), pokazuje studija koju je za kompaniju Visa Inc. sprovela vodeća svetska nezavisna kuća za ekonomske analize i prognoze Moody’s.
Istraživanjem, koje je osim Srbije obuhvatilo još 55 zemalja koje čine 93% svetskog BDP-a, zaključeno je da „upotreba platnih kartica ekonomiju jedne zemlje čini efikasnijom i značajno utiče na njen rast“Na svetskom nivou, u periodu od 2008. do 2012. godine u 56 zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem, upotreba kartica donela je 983 milijardi dolara BDP-a, odnosno rast od 1,8 procentnih poena.
„Rast BDP-a od 0,17%, odnosno 300 miliona dolara, nesumnjivo potvrđuje sve prednosti elektronskog plaćanja i dodatno ističe značaj otvorenog tržišta sa jakom i zdravom konkurencijom, koja korisnicima donosi inovacije i bolje uslove. Iz rezultata istraživanja jasno se vidi da upotreba kartica direktno utiče na ekonomski rast, uz povećanu efikasnost i sigurnost, zatim lagodnost plaćanja koju ne mogu da pruže gotovina i čekovi, a neophodno je pomenuti i smanjivanje sive zone poslovanja,“ rekao je Vladimir Đorđević, regionalni menadžer kompanije Visa Inc. za Srbiju.
Đorđević naglašava potencijal elektronskog poslovanja i pogodnosti koje bi imala celokupna ekonomija i naglašava da ne treba zaboraviti da je, prema podacima Euromonitor-a, tokom 2012. godine u Srbiji 92,6% svih transakcija obavljeno putem gotovine i čekova. Tome teba dodati i da se čak 37,8% Srba nalazi van formalnog finansijskog sistema, što pokazuju podaci Svetske banke
Uprkos nezavidnoj globalnoj ekonomskoj situaciji, povećana upotreba platnih kartica uticala je značajno na potrošnju, što se pozitivno odrazilo na rast BDP-a, rekao je Mark Zandi, glavni ekonomista Moody’s Analytics.
„Povećanje potrošnje pratilo je rast popularnosti i dostupnosti elektronskih načina plaćanja među potrošačima na globalnom nivou. Još jedan značajan zaključak istraživanja je da ono pokazuje potrebu da vlade širom sveta usvoje procedure i stvore uslove koji će ohrabriti i dodatno ubrzati migraciju ka efikasnim i sigurnim formama elektronskog plaćanja“, rekao je Zandi.
Najznačajniji rezultati istraživanja
• Regionalni ekonomski rast: Upotreba kartica na tržištima u razvoju njihov BDP povećava za 0,8%, dok je taj procenat na razvijenim tržištima oko 0,3%. To je očekivana razlika jer je na tržištima u razvoju i penetracija kartica veća. Na primer, povećanje BDP-a, zahvaljujući elektronskom plaćanju, u Velikoj Britaniji je 68 milijardi dolara, u Mađarskoj iznosi 9,1 milijardu, dok je u Češkoj Republici 1,6 milijardi.
• Značaj elektronskog poslovanja: Zaključak studije Moody’s je da povećana upotreba kreditnih i debitnih kartica pospešuje ekonomsku aktivnost jer smanjuje troškove transakcija i unapređuje efikasnost u prometu roba i usluga. Upotreba plastike pomaže potrošačima da optimizuju svoje potrošačke odluke jer im obezbeđuje siguran i brz pristup novčanim sredstvima, bilo da su ona u vidu depozita ili kreditnih linija. Beneficije za trgovce su takođe veoma značajne zbog manje upotrebe keša i čekova u sistemu, što eliminiše opterećenje i rizik koji sa sobom nosi poslovanje i čuvanje gotovine. Dodatno, dramatičan rast elektronske trgovine i plaćanje putem mobilnih telefona bilo bi nemoguće bez globalnih platnih sistema koji omogućavaju sigurne i jednostavne transakcije koje garantuju naplatu trgovcima.
• Značaj za vlade: Centralne banke oslobođene su odgovornosti i troškova obezbeđivanja valute, dok je za vlade značajno to što elektronsko poslovanje značajno smanjuje polje zone sive ekonomije jer povećava transaprentnost poslovanja.
• Uticaj rasta korišćenja kartica u budućnosti: Analitičari Moody’s-a došli su do podatka da povećanje upotrebe kartica od 1%, u analiziranih 56 zemalja, proizvodi godišnji rast od 0.056% u potrošnji. Uzimajući u obzir stope rasta upotrebe kartica i efekte koje je njihova penetracija imala na BDP, analitičari procenjuju značajno povećanje potrošnje od 0.25% i uvećanje BDP-a od 0.16% u budućnosti.
• Rast korišćenja platnih kartica podstiče oporavak: Od 2008. do 2012. godine rast svetskog BDP-a bio je svega 1.8% godišnje. Bez povećanja upotrebe kartica, taj rast bio bi 1,6%. Rast broja kartica i njihove upotrebe ima značajan uticaj na ekonomiju ublažavajući one uticaje koji bi dodatno usporili oporavak globalne ekonomije od recesije.
