Suša za trećinu smanjila rod krompira
Manji rod zbog prošlogodišnje suše, glavni je razlog zbog kojeg je kvalitet krompira na pijacama i u prodavnicama opao, kažu stručnjaci. Kako ističe Zoran Broćić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, proizvodnja je ove sezone manja za trećinu.
– U normalnim okolnostima, imamo od 800.000 do 900.000 tona ovog povrća godišnje. Od toga se oko 500.000 tona pojede, a ostatak se potroši za seme i preradu ili propadne – napominje Broćić i ističe da se manjak domaćeg krompira samo delimično nadoknađuje uvozom.
– Od septembra 2012. uvezeno je svega 7.500 tona, a do maja, kada će se pojaviti mlad krompir, teško da će biti premašeno 20.000 tona uvoza. Jer, kada je nestašica sirovog proizvoda, potrošači se preorijentišu na prerađevine poput smrznutog krompira ili pirea – kaže Broćić.
U uvezenom „tovaru“, dodaje on, najveći udeo ima Belorusija. Razlog je to što sa ovom državom imamo bescarinsku trgovinu, ali je i cena povoljnija.
– Uvozi se i nešto malo iz Poljske i Nemačke. Ali, i u Evropi je skočila cena krompira. U veleprodaji je prethodnih godina bila od 10 do 12 centi, a sada je oko 25 centi. Kad se na to dodaju troškovi transporta i zarada uvoznika, jasno je da u Srbiji ne bi mogao da bude jeftiniji od 40 centi – napominje Broćić.
On savetuje potrošačima koji žele da proberu dobar krompir, da se drže pijaca. Istina, cena na tezgama mu je 70 do 80 dinara, dok je u marketima 50 ili 60 dinara. Uz to, u velikim prodajnim lancima ono što valja brzo se razgrabi, pa je većina kupaca prinuđena da prebira po „restlovima“. Zbog toga, smatra Broćić, trebalo bi uvesti standardizovana pakovanja od kilogram ili dva kakva postoje u Evropi, ali i u zemljama okruženja poput Hrvatske.
– Potrebno je i da poboljšamo kvalitet proizvodnje, posebno u primeni agrotehničkih mera – zaključuje Broćić.
Sa njegovim mišljenjem saglasan je i Milan Prostran, savetnik u Privrednoj komori Srbije i stručnjak za agrarnu ekonomiju, koji tvrdi da treba osavremeniti proizvodnju krompira u Srbiji. Na duži rok on smatra da će se kvalitet ovog povrća povećati, baš kao i konkurencija.
– Srbija je prošle godine dobila saglasnost da izvozi krompir u EU, pa pretpostavljam da će se ova kultura kod nas više proizvoditi. To bi trebalo da utiče i na osavremenjivanje celog proizvodnog procesa, od uzgoja preko skladištenja u hladnjačama do distribucije – ističe Prostran.
Čipsara podstiče proizvodnju
Potrebe ugostiteljskog sektora, kao i najavljeno ponovno otvaranje fabrike čipsa u Čačku, mogli bi da povećaju proizvodnju krompira u Srbiji, smatra Milan Prostran.
Posebno bi, dodaje on, bilo značajno da se sa zadovoljavanjem rastućih potreba domaćeg tržišta, naša zemlja okrene i prema državama gde je ranije izvozila.
– Bilo bi dobro da, dok nam ne dođe konkurencija iz Evrope, počnemo ponovo da izvozimo u Bugarsku i pogotovo Rumuniju, gde smo ranije bili jaki sa krompirom. Forsiranje izvoza doprinelo bi i povećanju kvaliteta, jer morate da domaćem potrošaču ponudite isti kvalitet kao strancu. Tako bi bio rešen i problem cena, koje bi povećana konkurencija držala pod kontrolom – zaključuje Prostran.
