Gde odlazi zlato otkupljeno od srpskih građana?
U Srbiji zvanično rade 883 zlatare ili ima i gotovo na stotine onih koji se bave otkupom zlata, a da nisu registrovani kao proizvođači predmeta od dragocenih metala.
Broj onih koji su se odlučili da otvore radnje za otkup zlata u krizi je znatno porastao, a to je rezultat i cene zlata, koja se u poslednjih nekoliko godina učetvorostručila, piše Danas.
I dok većina onih koji posluju godinama ili čak i decenijama, zlato od građana otkupljuju i koriste za svoje potrebe, odnosno za izradu novih predmeta, pitanje je gde završava zlato koje otkupe prodaju oni koji se proizvodnjom ne bave?
Prema nekim procenama, godišnje se samo u Beogradu od građana preuzme oko 45 kilograma zlata. Većina tog zlata nema kupca u Srbiji, tako da ono odlazi preko granice.
Zlato se može izvoziti iz zemlje samo sa dozvolom Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. I to neobrađeno zlato, ono koje je u obliku poluproizvoda, praha, žica, traka, lomljeno, odnosno nemonetarno, kao i monetarno zlato.
U Ministarstvu kažu da je za uvoz i izvoz zlata obavezno pribaviti dozvolu, kao i da se prema Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju u Službenom glasniku mora objaviti spisak roba za čiji je uvoz ili izvoz potrebna dozvola.
Zahtev za izvoz zlata podnosi se uz potrebnu dokumentaciju Ministarstvu, a za bavljenje uvozom i izvozom proizvoda od dragocenih metala ne postoje nikakva posebna ograničenja, čak ni kvantitativna.
