Srbija rekorder po broju službenih vozila
Prema broju službenih vozila koje koriste državni i lokalni predstavnici vlasti, rukovodioci javnih preduzeća, direktori škola i bolnica, sudije i tužioci, kao i svi drugi koji zvanično spadaju u državne funkcionere, Srbija se nalazi u samom vrhu evropske lestvice.
Najnoviji, u četvrtak objavljeni podaci Agencije za borbu protiv korupcije, pokazuju da se u registru funkcionera nalaze imena skoro 24.000 ljudi (tačnije 23.335), ali, realno, brojka je mnogo veća jer nisu svi prijavljeni, pišu Novosti.
Isti toliki je i broj službenih kola, a verovatno i veći. Samo Uprava za zajedničke poslove republičkih organa ima nešto više od 300 vozila, plus još oko 8.500 ministarstva, ne računajući resor odbrane, koji sam ima oko 17.500 motornih i priključnih vozila opšte i posebne namene. Ona opšte namene čine 48 odsto tog voznog parka. Što se tiče preostalih ministarstava, najviše kola ima MUP, oko 7.500.
Ovo je daleko više nego što imaju zemlje u regionu. Tako, recimo, Hrvatska ima oko 6.000, a BiH nešto više od 3.500. Brojke u razvijenim zapadnim, a posebno u skandinavskim zemljama, daleko su manje, kaže Damir Okanović iz Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja.
„Niko ne zna pouzdano broj svih službenih vozila kod nas, jer tu spada i po nekoliko desetina kola u svakoj opštini, pa vozila javnih i komunalnih preduzeća, agencija… Nije redak slučaj ni da lokalna samouprava ili ministarstvo pozajme po petora-šestora kola od javnog preduzeća na izvesno vreme“, dodaje on.
Samo Beograd, odnosno gradska uprava i javna preduzeća, ima 1.040 službenih kola. Ostali gradovi imaju minimalno još toliko, pa, kad se saberu sva javna i državna kola, brojka sigurno prelazi 30.000.
„Ove astronomske brojke ne čude ako znamo da nam je ceo javni sektor preglomazan i preskup. Takozvani spektar ‘neophodnih usluga’ kod nas bi drastično trebalo saseći. Tu spadaju sekretarice, vozači, službeni automobili i ostalo, na čemu funkcioneri i direktori državnih preduzeća ne štede, jer sve plaća država“, kaže Đorđe Vuković iz Cesida.
Do oštrih rezova, po Vukoviću, neće doći sve dok postoji partijska država. Jer, posle svakih izbora vlast će morati da udomi sve koji su je tokom predizborne kampanje zadužili – od najviših funkcija do uslužnih delatnosti.
Ipak, najviše para iz državne kase ide na redovno i vanredno održavanje, registraciju, osiguranje, ali i na mnogobrojne zloupotrebe.
„Kada bi neko zagrebao po ovim zloupotrebama, došao bi do frapantnih podataka: od toga kako se istače gorivo iz službenih kola, preko napumpanih faktura za stvarne ili izmišljene auto-delove i popravke, do „dilova“ sa pojedinim servisima, koji nisu najpovoljniji. Tu je i korišćenje službenih kola u privatne svrhe“, kaže Okanović.
Kada bi Vlada što pre rešila ovaj problem, uštede u budžetu bile bi ogromne, poručuju iz Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja.
U domaćem državnom voznom parku najčešće se može sresti „audi“, a odmah za njim „volkswagen“, „škoda“ i „fiat“. Srpski premijeri tradicionalno koriste BMV. Za razliku od nas, među hrvatskim premijerima najpopularniji je „mercedes“, pa za njim idu „audi A6“ i „volkswagen pasat“.
