Desetinu bolesnika leče na silu
Praznici, po pravilu, budu okidač za nesrećne, depresivne, usamljene, duševno labilne, koji postaju agresivni. Za vreme praznika policija je „privela“ 24 pacijenta iz cele Srbije u urgentnu službu Instituta za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“. Njih desetoro je hospitalizovano, od čega pet prisilno, jer su opasni po sebe i okolinu.
Procene su da u Srbiji od sedam do 10 odsto duševnih bolesnika godišnje bude smešteno na lečenje protiv svoje volje. U Evropi je ova brojka dosta veća – između 10 i 36 odsto. Ako je u svakom trenutku broj psihijatrijskih bolesnika kod nas nešto veći od 300.000, to znači da ih je oko 30.000 na lečenju bez lične saglasnosti.
Reč je uglavnom o obolelima od šizofrenije, teške depresije, emocionalne psihoze, manije, sumanute psihoze, poremećaja ličnosti, ali i o zavisnicima od alkohola koji su upali u delirijum.
Upravo se tretman ovih osoba našao na meti kritika Evropske komisije. EK konstatuje da ne postoje adekvatne pravne mere zaštite nege ljudi sa duševnim oboljenjima koji su protiv svoje volje smešteni u psihijatrijske ili institucije socijalnog staranja. Nacionalni mehanizam za prevenciju torture Srbije, čije poslove obavlja kancelarija zaštitnika građana, posetio je prošle godine 68 ustanova gde su smeštene osobe lišene slobode, među kojima i psihijatrijske bolnice: u Novom Kneževcu, Vršcu, Padinskoj Skeli i Toponici.
– Najveći problem je taj što se osobe sa mentalnim smetnjama uglavnom leče u ustanovama koje imaju azilarni karakter. Smeštanje na dugi rok u bolnice, u kojima su mahom zaključani, izopšteni iz redovnog okruženja, samo po sebi predstavlja nečovečno i ponižavajuće postupanje. Samo u jednoj psihijatrijskoj bolnici smešteno je 820 pacijenata, od kojih se 460 leči duže od godinu, a 110 duže od deceniju – kaže Miloš Janković, zamenik ombudsmana.
Direktor Instituta „Dr Laza Lazarević“ prof. dr Milutin Nenadović objašnjava da se pacijenti primaju u hitnu službu kad im je ugrožen život:
– Posle toga osoba može dobrovoljno ili prinudno da ostane na psihijatriji. Prisilno zadržavanje regulisano je zakonima o zdravstvenoj zaštiti i o vanparničnom postupku.
Izmene ovih propisa trenutno su u pripremi. Prof. Nenadović objašnjava da psihijatrijskog bolesnika u bolnicu može da dovede policija ili mu sud može izreći meru lečenja. Policija dovodi pacijente kada oni ugrožavaju sopstveni život ili su opasni po druge i imovinu. Ako psihijatar proceni da je to potrebno, pacijent se zadržava mimo svoje volje.
– Dužni smo da prisilno zadržavanje odmah prijavimo nadležnom sudu, koji dolazi u bolnicu u roku od 72 sata. Tada se odlučuje hoće li prinudna hospitalizacija biti produžena ili neće. Lekari koji učestvuju u donošenju odluke sa sudijom nikad nisu videli pacijenta i komisija je neutralna – kaže Nenadović.
