Zrenjanin: Smanjena stopa smrtnosti pacijenata
Ono što je zacrtano u strateškom planu za period od 2010. do 2015, u godini na izmaku u izuzetno visokom procentu je i ostvareno, ocenili su na konferenciji za novinare direktorka zrenjaninske Opšte bolnice „Dr Đorđe Joanović“ dr Gordana Kozlovački, pomoćnik direktora za medicinske poslove, obrazovanje i naučnoistraživački rad dr Dušan Velisavljev i glavna sestra te zdravstvene ustanove Ivana Bujkov.
Sumirajući rezultate u 2012. dr Kozlovački je kao najveći uspeh izdvojila to što je u toku godine na posao primljeno 90 novih mladih ljudi, od toga 70 zdravstvenih radnika.
– Raspisali smo 33 konkursa i na neodređeno vreme zaposlili 52 osobe, među njima i lekare, medicinske sestre s visokim strukovnim školama i tehničare – naglasila je ona.
Direktorka Kozlovački je podsetila i na to da je 19. septembra zvanično otvorena Jedinica za palijativno zbrinjavanje, u kojoj su smešteni najteži i najzahtevniji bolesnici, neizlečivo oboleli i oni koji trpe hronične bolove. Od tada do danas, u toj jedinici ležalo je 35 pacijenata, a dužina hospitalizacije traje 14 dana, osim u izuzetnim situacijama.
Predstavljajući učinak u ovoj godini, direktorka Bolnice je istakla i da je stopa smrtnosti pacijenata u prvih osam meseci bila ispod srednje vrednosti na nivou Srbije, kao i da je prosečna dužina lečenja bila značajno ispod državnog proseka.
– Uspeli smo i da smanjimo stopu smrtnosti kod pacijenata s moždanim udarom, koja je 2009. godine iznosila 26,86 odsto. S početkom rada Jedinice za moždani udar letalitet je bio u vidnom padu, tako da je u 2011. iznosio 19,56 a u periodu od januara do avgusta ove godine oko 16 odsto – navela je dr Kozlovački.
Dušan Velisavljev je napomenuo da je zrenjaninska Bolnica bila domaćin predstavnicima Svetske banke i Ministarstva zdravlja Republike Srbije koji su ovu ustanovu posetili povodom uspešnih rezultata ostvarenih tokom realizacije projekata „Razvoj zdravstva Srbije“, odnosno „Razvoj zdravstva Srbije – dodatno finansiranje“. Velisavljev je podsetio i na to da je početkom godine završena druga faza uvođenja sistema upravljanja bezbednošću informacija, kao i da je u aprilu pušten u rad Laboratorijski informacioni sistem – SLIS u biohemijskoj laboratoriji. Zahvaljujući njemu, omogućeno je povezivanje laboratorijskih medicinskih aparata i slanje rezultata s njih u bazu sistema.
– Na taj način smanjuje se dosadašnja administracija koja se sastojala od ručnog upisivanja svih urađenih analiza za pacijente, ali i eliminišu greške koje nastaju prilikom takvog rada – pojasnio je Velisavljev.
