Za kravu 20.000, za hektar 12.000
Parlamentu je na usvajanje po hitnom postupku poslat zakon o podsticanju poljoprivrede i ruralnog razvoja a njegovo usvajanje očekuje se do kraja januara 2013.
Predlog zakona definiše minimalne subvencije, što znači da one samo mogu biti veće ako u agrarnom budžetu bude više novca, a vrste podsticaja su direktna plaćanja, podrška merama ruralnog razvoja, kao i posebni podsticaji.
Osnovni se ostvaruju po površini biljne proizvodnje, i to u minimalnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru, međutim, ratari i povrtari mogu računati na 12.000 dinara po hektaru. Jer, polovinu će dobiti u novcu, a drugu polovinu kao regres za kupljeno gorivo, seme, đubrivo.
Pravo na korišćenje osnovnih podsticaja ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstava, pod uslovom da je upisano u Registar i da je prijavilo površine pod odgovarajućom kulturom u skladu s posebnim propisom kojim se uređuje registracija. Subvencije se daju za najviše stotinu hektara, i to samo za obradivo poljoprivredno zemljište.
Stočarima je namenjena premija od sedam dinara po litru mleka, kao i plaćanja po grlu stoke, za svaku kravu 20.000 dinara, june 10.000, krmaču, kozu ili ovcu 4.000, a jagnje ili svinju po 1.000 dinara. Pravo na korišćenje podsticaja u stočarstvu takođe imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstava, pod uslovom da su upisan u Registar.
Podrazumeva se da su prijavili vrstu i broj životinja, da su grla obeležena i registrovana, osim za jagnjad. Za premiju za kravlje mleko farmer mora da preda najmanje 3.000 litara mleka po kvartalu, odnosno najmanje 1.500 litara po kvartalu na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi.
Poljoprivrednici i stručnjaci su saglasni u oceni da je dobro što će se subvencionisanje konačno, umesto uredbama, urediti zakonom, međutim, imaju primedbe.
Miroslav Grubanov iz Udruženja „Banatski paori“ kaže da nije dobro što za te subvencije mogu da konkurišu i pravna lica i preduzetnici.
„Ako će pravna lica i preduzetnici da dobijaju pare od poljoprivrede, zašto nama ne daju 10.000 evra za otvaranje novih radnih mesta? Pravna lica imaju trgovine, repromaterijal, a još treba da se „grebu“ od poljoprivrede. Opet sve na paorsku štetu“.
Grubanov veli da je dobro što su površine za koje će biti deljene subvencije ograničene na 100 hektra, ali ocenjuje da su ministru data velika ovlašćenja, da je, s obzirom na to, mnogo toga u zakonu promenljivo i nedefinisano, a na sva usta se govorilo da će taj dokument obezbediti stabilnost i predvidivost u proizvodnji.
Nadležni, pak, poručuju da je cilj donošenja zakona stvaranje predvidivosti u proizvodnji i da će novac doći do svih kojima je potreban.
„Nema razloga za bojazan jer je zakonom definisano minimalno plaćanje, kad govorimo o plaćanju po hektaru od 12.000 dinara, a s druge strane, zakonom su predviđeni i minimalni uslovi koje poljoprivrednici moraju da ispune: da gazdinstvo bude registrovano, da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, da se subvencije isplaćuju za obradivo zemljište“, kaže pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović.
