Novi metod lečenja srca u Kliničkom centru
Klinički centar Srbije će u prvoj polovini naredne godini početi sa ugradnjom mehančkih pumpi, koje omogućavaju podršku radu leve srčane komore kod pacijenata koji imaju srčanu slabost.
Direktor Klinike za kardiologiju KCS profesor dr Petar Seferović je naglasio da su poslednje studije pokazale da je život pacijenata kojima je ugrađena ova pumpa produžen za dve i po godine u odnosu na istu vrstu bolesnika koji su na lekovima.
„Ugradnja ovih pumpi predstavlja prvi korak do transplantacije srca. Pacijentima koji imaju najteži oblik srčane slabosti ugradi se pumpa i sa njom bolesnik bez komplikacija može da sačeka transpantaciju“, naveo je dr Seferević.
On je podsetio da, za razliku od veštačkog srca, mehaničke pumpe ne zamenjuju srce, već pomažu njegovu funkciju, ali je njihov doprinos toliko važan da predstavlja razliku između života i smrti za one kod kojih je srce privremeno ili trajno teško oslabljeno.
Dr Seferović je istakao da je za pokretanje važnog projekta za bolesnike sa završnom srčanom insuficijencijom posebno zaslužan v.d. direktora KCS kardiohirurg dr Miljko Ristić, koji, kako kaže, ima sluha za ove probleme i koji s Ministarstvom zdravlja i Fondom za zdravstveno osiguranje nastoji da obezbedi sredstva za te intervencije.
Od zemalja u okruženju Hrvatska je najdalje otišla kad je reč o ugradnje pumpi za potporu radu srca i u transplantaciji ovog organa.
„U Hrvatskoj se svakom pacijentu koji ide na transplantaciju obično najpre ugradi pumpa. Samo tokom ove godine ugradili su 23 pumpe.“ Hrvatska je sa 3,5 miliona stanovnika jedna od najuspešnijih zemalja u Evropi u transplantaciji srca, naveo je dr Seferović i dodao da su oni u 2012. godini presadili 40 srca.
Sagovornik Tanjug objašnjava da je srčana slabost stanje u kojem srce nedovoljno potiskuje krv kroz telo, a ovaj zdravstveni problem najčešće nastaje zbog infarkta, visokog krvnog pritiska, srčane mane i nasledne ili zapaljenske bolesti srčanog mišića. Taj problem može da nastane u bilo kom životnom dobu, ali se rizik povećava sa godinama.
Dr Seferović objašnjava da su najčešće tegobe koje prate ova stanja nedostatak vazduha, gušenje pri ležanju na ravnom i oticanje nogu izazvano nakupljanjem tečnosti zbog srčane slabosti.
„Tegobe koji nastaju zbog smanjenog protoka krvi kroz telo su malaksalost i zamaranje, vrtoglavica i ubrzan srčani rad“, objašnjava direktor Klinike za kardiologiju.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović – Batut“ iz godine u godinu u Srbiji je sve više obolelih od kardiovaskularnih bolesti (KVB).
Od bolesti srca i krvnih sudova samo tokom 2011. godine u Srbiji je umrlo 55.514 osoba, od toga 25.454 muškaraca i 30.060 žena.
Bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok umiranja u Srbiji, sa učešćem od 54 odsto u svim uzrocima smrti.
U Srbiji svakog dana od različitih oblika bolesti srca i krvnih sudova umiru 152 osobe, što znači da kardiovaskularne bolesti u proseku svakog sata „ubiju“ po šestoro ljudi.
„U periodu od 2002. do 2011. godine stope smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji su opale kod žena za 13 posto, a kod muškaraca za 15 posto. Uprkos tome Srbija se nalazi u grupi zemalja sa rizikom koji je viši od prosečnog za zemlje Evropskog regiona“, rekla je Tanjugu Nataša Mickovski iz Odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti „Batut“.
U Evropi svake godine od KVB umre više od četiri miliona ljudi, odnosno više od dva miliona na teritoriji EU. Podaci „Batuta“ govore da je učešće KVB u strukturi svih vrsta umiranja u Evropi 48 odsto, a u EU 42 odsto.
