Akcize evropske-gorivo srpsko
Udruženje naftnih kompanija Srbije upozorava poslednjih dana javnost da bi domaće gorivo dizel D2 i benzin BMB od 95 oktana moglo da nastavi da se proizvodi i posle Nove godine, iako je to suprotno svim propisima i standardima Evropske unije.
Koliko su to ekološki neprihvatljiva goriva najbolje ilustruje podatak da je dozvoljeni sadržaj sumpora u dizelu D2 do 10.000 miligrama po kilogramu, dok je kod evrodizela koji se poslednjih godina prodaje i u Srbiji dozvoljena koncentracija sumpora 10 miligrama po kilogramu, ili 1.000 puta manja.
I dok u Udruženju kažu da se ovakvom energetskom politikom opet ide na ruku NIS-u kod kog će jedino ovo gorivo moći da se kupuje, iz NIS-a potvrđuju da će domaće gorivo koje, dakle, ne odgovara EU standardima, morati da nastave da proizvode prema zahtevu vlade.
Vlada smatra da je potrebno da se određenim privrednim subjektima, koji ne koriste motorno gorivo evro 5, omogući prelazan period da bi se prilagodili novonastaloj situaciji. To se pre svega odnosi na sve one koji koriste D2 – poljoprivrednike, vojsku, teške građevinske mašine kao i na brodove u unutrašnjem rečnom saobraćaju.
Ostaje, međutim, nejasno, zašto država uvodi dvostruke aršine za istu stvar. Kada je pre skoro dve godine došlo do liberalizacije tržišta naftnih derivata 1.12011. godine u Srbiji i na predlog poslanika SPS-a u Skupštini, u čijoj je nadležnosti tada bilo Ministarstvo energetike, prihvaćeno da akcize na domaće gorivo i ovo evropskog kvaliteta budu različite, odnosno niže za D2 i BMB 95, zagovornici EU u vladi jednoglasno ustali protiv toga.
Podržala ih je i većina naftnih kompanija koje su u okruženju već proizvodili evro pet i povela se velika kampanja za izjednačavanje akciza na ove derivate.
Konačno je stigla i poslednja opomena iz EU koju je Srbija prihvatila i već je od sredine godine domaće gorivo poskupelo za iznos akcize za oko 4,9 dinara po litru.
U međuvremenu, dakle, skoro dve godine, vozači u Srbiji upravo na insistiranje tadašnje vlasti (prethodna vlada Mirka Cvetkovića), a pod pritiskom EU plaća domaće gorivo gotovo po istoj ceni koliko košta i evro pet, upravo zbog povećanja akcize.
Sada, kada vlada (doduše nova) predlaže produženje roka za korišćenje starog goriva dok se zalihe ne potroše, postavlja se pitanje zašto bi ti kojima je ono i dalje jedino pogonsko gorivo plaćali takav škart, a po svim standardima to jeste, opet skuplje nego što je to realno zato što je prethodna vlada morala da poslušala savet EU i izjednači akcize na domaće i uvozno gorivo.
I kako to srpske vlade poštuju i primenjuju standarde EU kada im to odgovara, a ne poštuje ih kada im to ne odgovara. Da li će se i ovoga puta zbog ovakve odluke vlade ponovo oglasiti EU i zahtevati da se ovo domaće gorivo ipak povuče od 1. januara s tržišta, ili je pitnje da li je stvarno EU insistirala na izjednačavanju akciza na domaće i strano gorivo, ili je to bio samo jak srpski lobi koji je tada to sam tražio kod EU.
Čini se, ipak ovo drugo.
Jelena Stojanović
