Sneg ratarima poklonio azot
Sneg se već gotovo otopio na vojvođanskim njivama. Međutim, nije ostao dužan paorima – poklonio je oranicama deo azota, neophodnog biljkama za postizanje dobrih prinosa.
Prolaskom kroz atmosferu, sneg apsorbuje azot koji, uz vlagu od padavina, ratarima daje solidan bonus. Jer, količine azota koje ostavi sneg nisu zanemarljive, tvrdi stručnjak u novosadskoj Poljoprivrednoj stanici Janko Pap.
„Znamo da atmosfera, koja okružuje planetu, ima u svom sastavu 79 procenata azota. Tako da, prema nekim podacima, koji nisu nikada zvanično potvrđeni, računamo da svaki centimetar snega po hektaru obezbeđuje oko kilogram aktivne azotne materije. S obzirom na to da je do sada snega bilo oko 40 cantimetara, to znači da smo po hektaru dobili dar prirode oko 100 kilograma uree, što je jako značajno“, kaže Pap.
„Zato nakon snežnih zima imamo rodne godine“, podseća Pap. Međutim, on upozorava na to da vlage u dubljim slojevima zemlje još nema dovoljno.
„Voda nam je neophodna, jer suša praktično nije ni prestajala, a mi još uvek nemamo spojenu gornju i donju vlagu. Podzemne vode su na nekih 5 do 6 metara i niže, a prokvašavanje nije još stiglo do 1,5 metara dubine“ zaključuje Janko Pap.
Uljana repica podnosi golomrazicu
Sada, kada sneg na oranicama kopni, ozime kulture ostaju bez zaštite od eventualne golomrazice. Međutim, uljana repica je i u takvim uslovima spremna na hladnoće, tvrdi Ana Marjanović Jeromela iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
„Doći će sa niskim temperaturama do delimičnog gubitka lisne mase, ali je bitno da korenov vrat ostane očuvan. Tu ima dovoljno hranjivih materija za ponovno kretanje vegetacije na proleće. Očekujem da će na osnovu dosadašnjih vremenskih uslova, uljana repica spremno dočekati proleće“, ocenjuje Jeromela.
Voćare ni sneg ne štiti
Kada je reč o voćarima, njih na žalost, ni sneg ne štiti od nekih problema. Mlada kora drveta privlači štetočine, upozorava agrometeorolog Ljiljana Džingalašević.
„Mlada stabla voćaka treba zaštititi od zečeva i divljači. Potrebno je kontrolisati brojnost sitnih glodara i ukloniti ostatke korova da ne bi postali njihovo leglo“, opominje Džingalašević.
Vreme je novogodišnjih praznika i darivanja. Zbog višestruke koristi, sneg je, bez sumnje, ratarima poklon s neba koji je, nakon letošnje suše, više nego dobrodošao. Međutim, do žetve žita ima još mnogo vremena, pa konačan sud o tome koliko će priroda biti darežljiva, treba ostaviti za leto i jesen nove godine.
