Preduzetništvo u Srbiji: Prosek i natprosečni
Srbija ima oko 300.000 registrovanih malih, srednjih i mikro preduzeća od kojih se jedna trećina bavi trgovinom, rečeno je na predstavljanju godišnje edicije magazina Biznis i finansije o malim i srednjim preduzećima.
Najveći broj MSP sektora čine mikro preduzeća, za koja je tipično da zapošljavaju vrlo mali broj radnika, fokusirana su na mikro tržište, manje su izvozno i uvozno orijentisana, finansiraju se većinom iz sopstvenih izvora i ulažu skromniija sredstva u razoj poslovanja.
Kako je rečeno na predstavaljanju edicije, sektor malih i srednjih preduzeća koji zapošljava dve trećine ukupnog broja radnika i ostvaruje dve trećine prometa u Srbiji krije u sebi velike ekstreme.
Na jednoj strani su najveći gubitnici krize jer je broj zaposlenih u malim i srednjim preuzećima od 2009. do 2011. smanjen za više od 153.000, a na drugoj strani su preduzeća koja iz godine u godinu povećavaju broj zaposlenih i izvoze najveći deo proizvodnje. Među prvih 10 preduzeća po dobiti, njih osam je bez ijednog zaposlenog, a među prvih 150 po poslovnom prihodu, bez ijednog zaposlenog su četiri preduzeća među kojima je najveći ostvareni prihod iznosi milijardu i 300 miliona dinara.
Listu edicije magazina Biznis i finansije među 150 malih i srednjih preduzeća po dobiti u 2011. godini predvodi Delta kapital sa 20 milijardi dinara profita, dok je po poslovnim prihodima od 14,4 milijarde dinara prva trgovinska firma Atlantic brands.
Na skupu je rečeno i da je pozicija Srbije po svim glavnim pokazateljima nivoa razvijenosti sektora malih i srednjih preduzeća slabija od uporedivih ekonomija.
Pomoćnik ministra za regionalni razvoj Edvard Jakopin kazao je da Srbija na globalnom indeksu razvoja preduzetništva zauzima 62 mesto, dok je Hrvatska 38, a Slovenija 19.
Jakopin je kazao i da ukupno 2.583 preduzeća vuku privredni rast Srbije i da su ona u preiodu od 2005. do 2010. godine kreirala 33.000 novih radnih mesta i sav rast dobiti.
Pozitivna strana sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji predstavljana je i na konkursu revizorske kompanije Ernst and Young koja je među 23 konkurenta izabrala najboljeg preduzetnika 2012. godine u Srbiji.
Iako se radi o 23 kompanije koje posluju u različitim delatnostima, zajedničko im je da se sve bave proizvodnjom, inovativna su i imaju sofisticirane proizvode za specifične tržišne niše. Ove kompanije su fokusirane an izvoz, konstantno ulažu u razvoj i unapređuju kvalitet, rastu po svim ključnim poslovnim paramtetrima, a posebno je važno što iz godine u godinu uvećavaju broj zaposlenih.
„Moja najveća sposobnost bila je da okupim dobre ljude, a takvih u Srbiji ima mnogo“, kazao je on.
„Kompanije koje su učestvovale na Ernst and Young konkursu za preduzetnika godine su one koje mogu da iznesu Srbiju. Nijedna od njih nije naročito poznata u javnosti, a svaka je prava. Verujem da imamo još najmanje toliko dobrih kompanija koje se ove godine nisu prijavile, što znači da u Srbiji postoji jezgro za daleko kvalitetniji razvoj od onoga koji beleži domaća statistika„, istakla je Gordana Danilović Grković, direktorka Poslovnotehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta u Beogradu i član nezavisnog žirija Ernst and Young konkursa.
To jezgrgo sledeće godine u Monte karlu na takmičenju Ernst and Young Svetski preduzetnik godine, predstavljaće Darko Budeč, vlasnik kompanije Buck koja tri četvrtine proizvodnje izvozi za najekskluzivnjie klijente sveta. Budeč za svoje preduzeće kaže da ima nemačku organizaciju i japanski način upravljanja.
„Imamo sve segmente razrađene i kontrolisane, svi znaju šta treba da rade i u okviru svojih nadležnosti imaju slobodu. To je kao u avionu – posloodstvo kontroliše poletanje i sletanje, a sako od zaposlenih je pilot u svom delu posla. Ali ako je obaveza zaposlenog da firmi pruži svoj maksimum, onda je i firma odgovorna da mu obezbedi određenu sigurnost, a ne da ga otpušta što je u bilansnim podacima ispao višak“, istakao je Budeč.
