Građani BiH jedu najmanje mesa u Evropi
Visoko na političkom dnevnom redu u BiH, odmah posle ustavnih promena, popisa stanovništva i novih političkih koalicija i dogovora nalazi se tzv. Mapa puta za izvoz proizvoda životinjskog i biljnog porekla. Međutim, ova rasprava pokrenuta je tek onog trenutka kada je bilo jasno da Hrvatska ulazi u EU. Mapa puta još nije implentirana, problematika se vrti oko jednostavnih pitanja, a za odgovore ostajemo uskraćeni.
„Osim ako ne uskladimo sve procedure sa standardima EU niti jedan proizvod koji nije proveren neće proći granicu počevši od sledeće godine“, poruka je iz istraživanja koje je proveo istraživački centar „Populari“.
Populari je u poslednjih nekoliko meseci napravio istraživanje o temi dobrobiti životinja na farmama, konceptu o kome se jako malo pričalo, a bez kojeg usvojeno zakonodavstvo ne znači puno. U ovoj organizaciji smatraju da je neefikasno i pogrešno pokrenuti rasprave na ovako bitne teme tek kada postoji realna opasnost da se granice za izvoz zatvore, ali veruju da je potrebno uraditi prave i kvalitetne studije koje razume i šira javnost.
Interes koji je tema dobrobiti životinja dobila, takođr je motivisala „Populari“ da proširi istraživanje, pa su napravljena dva odvojena izveštaja: jedan, koji analizira EU obaveze koji su propisane u ovoj oblasti, kao i odgovor bh. vlasti na njih i drugi izveštaj koji je podržala Ambasada Velike Britanije u BiH, a namenjen je široj publici, jer obrađuje ne samo dobrobit životinja, nego i sigurnost hrane i ekonomske aspekte BiH van evropskog trišta.
Kao zemlja koja želi ući u EU, BiH mora reformisati celokupan veterinarski sektor u smeru EU zakonodavstva. Trenutno zakonodavstvo nije u skladu s pravnom stečevinom EU, nepotpuno je i nemoguće ga je implementirati do kraja.
Interes za dobrobit životinja je veliki. Potrošači, oni koji konzumiraju meso i koji žele znati njegovo poreklo, ali i oni koji proizvode hranu i idu za profitom.
Centralno pitanje ovog izveštaja je odnos između ljudi, životinja i ekonomije, sigurnost hrane, zdravlje i ekonomija koja stoji iza toga.
U svetu postoji ogromna potražnja za mesom. U periodu od 50 godina, od 1960. do 2010., potrošnja mesa u svetu povećala se s oko 22 na gotovo 40 kilograma po stanovniku godišnje. Količine koje jedu građani BiH, za razliku od opšte percepcije, relativno su male. Prosečan Bosanac troši 21,3 kg mesa svake godine, što znači da građani BiH jedu najmanje količine mesa u Evropi.
Osim toga, čini se da potrošači u BiH još uglavnom traže takozvanu „tvrdu kvalitetu“, što zapravo znači samo osnovnu higijenu. Iako građani BiH tradicionalno najviše jedu govedinu i svinjetinu, potrošnja mesa u peradi, a posebno piletine, udvostručila se od septembra 2010. godine.
Mesud Lakota, sekretar Udruženja za zaštitu interesa potrošača u BiH, veruje da je razlog ovome cena. On pretpostavlja da su potrošači jednostavno „zamenili kvalitet kvantitetom, pa je stoga potrošnja pilećeg mesa porasla za 100 odsto. Pileće meso je obično najjeftinije meso koje se može naći i sve dok namirnice zadovoljavaju osnovni kvalitet, sanitarne i kriterijume sigurnosti hrane, one će pronaći kupca, ukoliko je cena adekvatna.
Opterećeni uopšteno lošim životnim standardom i uglavnom zabrinuti kako će spojiti kraj s krajem, većina potrošača u BiH uglavnom se ne brine puno za savremene trendove u proizvodnji hrane u EU. Kompleksan, i još teži za izmeriti, koncept dobrobiti životinja kao takav nije poznat u BiH. Čak i oni koji se profesionalno bave ovim pitanjem teško artikuliraju značenje svega ovoga.
