Južnoj Americi prete valutni ratovi
Intervencije na tržištu valuta su u poslednje dve i po godine koštale centralne banke Južne Amerike više od 13 milijardi dolara.
Međutim, verovatno je da će se te institucije i dalje štititi od priliva svežeg novca u slučaju da novi talas tih sredstava podstakne novu rundu valutnih ratova.
Ministri finansija zemalja Latinske Amerike upozorili su da bi labavljenje monetarne politike u razvijenim zemljama sveta moglo da ugrozi njihovu izvoznu konkurentnost time što će izazvati rast vrednosti regionalnih valuta. A to je problem sa kojim se te zemlje bore od početka globalne finansijske krize.
Guverner Banke Engleske, Mervin King, upozorio je prošle sedmice da bi 2013. mogao da poraste broj zemalja koje namerno izazivaju pad vrednosti domaće valute kako bi na taj način ublažile posledice usporavanja globalnog ekonomskog rasta.
Podaci južnoameričkih centralnih banaka pokazuju da su Brazil, Čile, Kolumbija i Peru od sredine 2010, malo pre nego što je američka Uprava federalnih rezervi (Fed) najavila drugu rundu labavljenja monetarne politike, pa sve do sada kupili ukupno 135 milijardi dolara kako bi sprečili dalje jačanje svojih valuta.
Fed sada primenjuje treću rundu labavljenja monetarne politike, a čileanski ministar finansija Felipe Larain je izjavio da prošlonedeljna odluka američke centralne banke o povećanju obima programa otkupa državnih obveznica daje „razlog za zabrinutost“ svim tržištima u razvoju sa solidnim rastom i fluktuirajućim kursom.
Niske kamatne stope u razvijenim privredama podstiču investitore da u potrazi za većim povratom uloženog investiraju u tržišta u brzom razvoju kao što je Latinska Amerika, ali nagli priliv kapitala povećava pritisak na valute čija vrednost raste, što izvoz tih zemalja čini skupljim, objašnjavaju ekonomisti.
