Direktori javnih preduzeća ubuduće će biti birani na javnim konkursima, u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima koji je usvojila Skupština Srbije.
Tim zakonom ukinuti su upravni odbori, ubuduće će postojati samo nadzorni odbori a direktor javnog preduzeća neće moći da bude član političke stranke.
Usvojeni zakon, kako je ranije izjavio ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, omogućiće povlačenje države iz upravljanja javnim preduzećima i njihovu profesionalizaciju.
Najviše kritika izazvao je član 2 ovog akta, budući da je prvobitnim predlogom među delatnostima kojima se bavi javno preduzeće bilo navedeno i informisanje, ali je zbog kritika da će to omogućiti osnivanje novih javnih preduzeća u toj oblasti, Vlada Srbije amandmanom izbrisala informisanje iz tog člana.
Usvojeno je nekoliko mandmana na zakon, a jednim od njih se predviđa zabrana korišćenja imovine, aktivnosti, imena i vizuelnog identiteta javnog preduzeća u svim aktivnostima vezanim za političke stranke i izborne kampanje.
Takođe, usvojeni su i predlozi da se rešenje o imenovanju direktora, sa obrazloženjem, obavezno objavi na internet stranici organa nadležnog za imenovanje, kao i da su javna preduzeća koja koriste ili nameravaju da koriste bilo koji oblik budžetske pomoći, poput subvencija, dužna da predlože poseban program koji sadrži program korišćenja pomoći, sa vremenskim ograničenjem i merljivom dinamikom povećanja efikasnosti i unutrašnjih promena koje će omogućiti da posluju bez tih oblika pomoći ili uz njihovo smanjenje.
Suštinska izmena u odnosu na dosadašnja rešenja jeste uvođenje obaveznog javnog konkursa na osnovu koga će se imenovati direktor, kao i uslova koje lice mora da ispunjava da bi bio direktor. Među tim uslovima je i da budući direktor ne može biti član nijedne političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u obavljanju funkcije u organu političke stranke.
Budući direktori javnih preduzeća, čiji su osnivači Republika ili Pokrajina, pored tog uslova, moraju i da budu stručnjaci u jednoj ili više oblasti iz koje je delatnost od opšteg interesa za čije obavljanje je osnovano javno preduzeće, da ima najmanje sedam godina radnog iskustva iz te oblasti, da nisu osuđivani za krivično delo protiv privrede i pravnog saobraćaja, da im nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti koja je pretežna delatnost javnog preduzeća…
Konkurse će sprovoditi nezavisna stručna komisija po jasnoj proceduri, u potpunosti kontrolisanoj od strane javnosti.
Uveden je i institut suspenzije direktora, a novo rešenje, kada je u pitanju instutut vršioca dužnosti, jeste da je period na koji se on može postaviti skraćen na šest meseci, uz eventualnu mogućnost produženja na još šest meseci.
Prema usvojenom zakonu, upravljanje u javnim preduzećima organizuje se na dva načina – jednodomno, gde postoje nadzorni odbor i direktor, i dvodomno, gde su nadzorni odbor, izvršni odbor, koje čine dirketor i izvršni direktori, i direktor preduzeća.
U javnim preduzećima uvode se mehanizmi kontrole kroz obavezu postojanja Komisije za reviziju, koja propisuje procedure i kontroliše načina finansijskog rukovođenja, a novina je uvođenje obaveze javnog objavljivanja programa poslovanja i kvartalnih izveštaja o ispunjavanju programa poslovanja, što će doprineti javnosti rada.
Tokom skupštinske rasprave poslanici vladajuće većine isticali su da je zakon ogroman korak ka departizaciji, dok je iz opozicije poručivano da on ne nudi dovoljno promena i da će na mala vrata biti uvedena privatizacija tih preduzeća.
