Ljudi žive duže, ali sve bolesniji
Skoro u celom svetu ljudi sada žive duže, ali češće oboljevaju i imaju smetnje koje nameće moderan život, navodi se u istraživanju objavljenom u medicinskom časopisu Lancet.
Poslednja obuhvatno istraživanje je urađeno 1990. kada je najveći zdravstvni problem bio smrtnost dece mlađe od pet godina – više od 10 miliona godišnje. Od tada je, zahvaljujući kampanjama vakcinacije protiv dečje paralize i drugih bolesti, taj broj smanjen na sedam miliona.
Neuhranjenost je ranije predstavljala najveću opasnost za decu, dok je sada, osim u Africi, verovatnije da će deca jesti previše, a ne gladovati.
Najveća opasnost visok krvni pritisak
S većim brojem preživele dece, dečije bolesti, hronične bolesti i smetnje koje dolaze kasnije u životu, uzimaju veći broj života, navodi se u najobimnijem istraživanju do sada o očekivanoj dužini života i zdravstvenim problemima koje je finansirala Fondacija Bila i Melinde Gejts.
Najveća opasnost širom sveta po zdravlje sada je visoki krvni pritisak, praćen pušenjem i alkoholom.
„Zdravlju u svetu najveći teret nije prerana smrt, već hronične bolesti, povrede, psihičke bolesti, kao i sve bolesti kostiju i zglobova“, rekao je jedan od vođa istraživanja Kristofer Mari, direktor Instituta za zdrvstvenu metriku i procenjivanje na Univerzitetu Vašington.
Skoro svuda je produžen životni vek, te i broj godina tokom koji ljude žive s gubitkom vida ili sluha ili pak psihičkima problemima poput depresije.
U istraživanju je učestvovalo više od 480 istraživača iz 50 zemalja koji su obrađivali podatke do 2010. godine. Kao i 1990. i 2010. na vrhu se po očekivanoj dužini života nalazi Japan – 79 godina za muškarce, a 86 za žene.
Bolesti srca i moždani udar najčešće „ubice“
Ubistvo je treći po redu uzork smrti među muškarcima u Latinskoj Americi, a širom sveta na 20. mestu. U SAD je na 21. mestu, a u Zapadnoj Evropi na 57. mestu.
Samoubistvo je na 21. mestu u svetu kao uzrok smrti, ali je u Aziji na devetom mestu uzroka smrti žena. U Severnoj Americi samoubistva su na 14. mestu uzroka smrti, a u Zapadnoj Evropi na 15.
Bolesti srca i moždani udar su na vrhu uzročnika smrti širom sveta.
Rak pluća je na 5. mestu, dok su ostali kanceri – jetre, stomaka i debelog creva – takođe među prvih 20.
Sida je s 35 mesta uzroka smrti 1990. godine, dve decenije kasnije na šestom mestu.
Dok su hronične bolesti najčešći uzrok smrti skoro u celom svetu, u Africi su najveće opasnosti sida, malarija i tuberkoloza.
