U Srbiji 5.000 preduzeća ostvaruje 82% prihoda celokupne privrede
Ukupno 5.000 preduzeća u Srbiji ostvaruje 82 odsto prihoda celokupne privrede, što pokazuje da su se u vreme krize mnogo brže razvijale velike kompanije.
Hipo Alpe Adria banka pratila je ove kompanije od 2007. godine, i one čine deo obrađenog sektora u publikaciji „TOP 500“. Te kompanije čine svega pet odsto svih preduzeća u Srbiji, i zapošljavaju 65 odsto radnika, rekao je Čupić.
„To predstavlja veliki problem za privredu cele zemlje, jer je dovoljno da jedna od kompanija koja je u top 100 prestane sa radom, kao što je to bio slučaj sa Železarom Smederevo, pa je zato neophodna disperzija“, rekao je predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe Adria banke Vladimir Čupić na predstavljanju publikacije „TOP 500“ u Sava centru.
Ova jedinstvena publikacija u izdanju nedeljnika NIN nastala je u saradnji sa Altis Capital i Hipo Alpe Adria bankom, i promovisana je u okviru okruglog stola „Poslovni izazovi kompanija u 2013.“
U publikaciji „TOP 500“ se prvi put daje prikaz 500 najvećih privrednih subjekata u Srbiji mereno poslovnim prihodima.
Rangiranje i analiza najvećih preduzeća su radjeni na bazi finansijskih izveštaja i osnovnih podataka pribavljenih od Agencije za privredne registre.
Od prvih 10 preduzeća na listi, Naftna industrija Srbije (NIS AD) ima najveći poslovni prihod za 2011. godinu od 192.6 miljardi dinara (1.7 milijardi evra), dok je na drugom mestu Elektroprivreda Srbije (JP EPS) sa 190.3 milijardi dinara.
Na listi najuspešnijih 10 preduzeća nalaze se i Telekom Srbija (114 milijardi dinara), Delta Holding (111.9 milijardi dinara), Delhaize Srbija (104.9 milijardi dinara), JP Srbijagas (79.9 milijardi dinara), U.S. Steel Srbija (72.9 milijardi dinara), Viktoria Grupa (57.8 milijardi dinara), Merkator (53 milijardi dinara) i Tarket (51.6 milijardi dinara), koje se ujedno nalaze ina listi Top 500 najuspešnijih kompanija srednje Evrope.
Direktor Altis Capital, Marko Mićanović, ukazao je da publikacija sagledava ukupnu snagu privrednih subjekata izraženu kroz njihove prihode, i da su njom obuhvaćene firme koje diktiraju tempo u našoj ekonomiji.
On je ukazao i da kratkoročni dugovi učestvuju sa 82 odsto u ukupnom kreditnom finansiranju tih kompanija, kao i da su koncentrisani na velika preduzeća u domaćem vlasništvu.
„Zabrinjava i podatak je da negativni neto obrtni kapital u 2011. godini dostigao 322 milijarde dinara za top 500 preduzeća, što je rast od čak 50 odsto u poredjenju sa 2010. godinom“, naveo je Mićanović, napomenuvši da je to tri posto njihove ukupne imovine.
On je naveo i da preduzeća u vlasništvu države generišu 20 odsto prihoda top 500 firmi, a zapošljavaju čak 42 odsto ukupnog broja radnika i nose 38 odsto duga.
Mićanović je ocenio da izazov za državu kao regulatora, ali i za ukupni privredni ambijent, predstavlja sektor farmacije, koji je po neto gubicima od 170 miliona evra prestigao čak i metalsku industriju.
