Javne nabavke u zdravstvu pod lupom
Centralne javne nabavke lekova, sanitetskog materijala i opreme za zdravstvo, koje će zaživeti od 31. marta sledeće godine, predstavljaju samo jednu od „antikoruptivnih“ mera u zdravstvu. Nikome, međutim, nije jasno kako će to funkcionisati u praksi, naročito kada je reč o nabavci dnevnog, potrošnog materijala, kao što su gaze, špricevi, igle ili zavoji.
U Ministarstvu zdravlja nisu želeli da komentarišu način na koji će se sprovoditi javne nabavke. Kako su rekli, ne mogu da pričaju još kako će čitav postupak da izgleda. Jedino što se zna, jeste da će pri resornom ministarstvu biti formirana posebna jedinica ili uprava koja će se baviti ovim poslom. Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović procenjuje da će se uštedeti od 20 do 50 odsto sredstava.
– Centralne javne nabavke u zdravstvu pokazatelji su da je u prethodnih 20 godina rukovodstvo Ministarstva zdravlja bilo nesposobno – kaže dr Dušan Milisavljević, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije. – Uz to, direktori su nedomaćinski vodili ustanove, ili su bili koruptivni i koristili svoju poziciju za lično bogaćenje. Imamo primere da je aparat kupljen u jednoj zdravstvenoj ustanovi za 5.000 evra skuplji od istog tog nabavljenog u drugoj bolnici. Imali smo rukovodioce zdravstvenih ustanova koji su pregovarali sa dobavljačima i za to su dobijali dobre bonuse.
A koliko je nonšalantno ponašanje bilo u zdravstvu, najbolje pokazuje i činjenica da ustanove sekundarnog i tercijalnog zdravstva za lekove, medicinski materijal i opremu duguju 13,5 milijardi dinara. Ovo je pretvoreno u javni dug, ali je strogi zahtev Vlade da se novi dugovi ne prave.
– Trebalo bi jasno da se kaže ko je napravio dug od 13,5 miliona dinara i da se sprovede istraga – ističe dr Milisavljević. – Nenamenski su se kupovale stvari koje nisu bile potrebne. Što se tiče „sitnih“ nabavki, treba da vidimo kako će sve da funkcioniše, jer dnevne potrebe bolnice teško mogu da se predvide. Sve zavisi od obima posla. Lično smatram da i ovde postoje mogućnosti velike zloupotrebe. Sitna nabavka samo tako izgleda, ali kupovina gasa, gaze, špriceva, igli, lekova, mora da bude pod strogom kontrolom države.
Kako se ne bi stvarali novi dugovi, mnoge zdravstvene ustanove u Srbiji dobile su naređenje da do kraja godine ne diraju državnu kasu. Među onima koji su morali da prištede jeste i Opšta bolnica Pančevo, ali i Klinički centar Niš.
– Moramo da se uokvirimo u budžet za ovu godinu, pa smo shodno tome i prištedeli, ali ne na štetu pacijenata – rekao nam je dr Milan Milić, direktor pančevačke bolnice. – Radimo sve što je naša obaveza, a vratili smo posao domovima zdravlja, koji oni, inače, i treba da obavljaju. Koliko komuniciram sa drugim ustanovama, svi strepe od centralizovanih nabavki, jer se postavlja pitanje specifičnosti ustanova i pravovremeno reagovanje. Ipak, javne nabavke nama će doneti manje glavobolje.
I u Opštoj bolnici Užice treba da se štedi.
– Planirana je centralizacija javnih nabavki od maja sledeće godine za opremu, lekove, sanitetski i ugradni materijal – kaže Danijela Vasiljević, portparol Opšte bolnice Užice.
– Nismo dobili nikakve instrukcije za tendere i za sada sve radi regularno.
