‘Mi smo Childfree i ne želimo decu!’

Childfree osobe ne žele decu. Tvrde da u želji za decom ima više sebičluka nego u želji za životom bez potomstva. Misle da odgovor na pitanje čime se bave mora biti bolji od odgovora:’Ja sam mama ili tata!’

„Mi smo grupa odraslih ljudi i imamo zajedničku osobinu – ne želimo decu! Mi smo lekari, profesori, menadžeri, advokati, umetnici, eksperti za kompjutere… Mislimo da nemati decu znači sačuvati sebe od gubitka lične slobode, novca, vremena i energije što se podrazumeva ako se preuzme uloga roditelja. U svetu u kome živimo sve se vrti oko dece pa se osećamo kao čudovišta, što je sasvim očekivano. Svakodnevno smo izloženi kritikama zbog naše odluke da život provedemo bez potomstva. Ali, to je naš izbor i naša stvar i srećni smo zbog toga. Ne mrzimo decu, ali volimo život bez njih!“, predstavila bi vam se Childfree populacija. Ili, kraće:

„Ja sam advokat (lekar, menadžer, profesor…) i Childfree.“

„U ljudskim životima bez dece postoji ogromna praznina“, najčešći su komentari zrelih osoba, bilo da su se ostvarili kao roditelji, bilo da planiraju potomstvo. Chilfree će na to reći:

„Parovima koji su se odlučili na život bez potomstva previše je udobno i dobro da bi spoznali prazninu bez dece. Zaokupljeni su poslom, hobijima, druženjem, izlascima, sportom, putovanjima, čitanjem.“

„Pogledajte samo ljude koji nemaju decu – izgledaju mladoliko, odmorni su, bez podočnjaka, imaju dobru liniju i zategnutu kožu, u dobroj su formi. Zar treba da izgledaju izmučeno, starije bar pet godina nego što stvarno jesu, izborano i opušteno sa debelim lekarskim kartonima. Baš kao i velika većina ljudske populacije“, zaključuju Childfree.

Childfree osobe misle da odgovor na pitanje čime se bave mora biti bolji od odgovora: „Ja sam mama ili tata!“. Njihov doprinos ovom svetu može biti mnogo veći od vršenja dužnosti roditeljstva. Pre mogu unaprediti civilizaciju svojim radom nego menjanjem pelena, neprospavanim noćima i ponavljanjem detetu jedne iste rečenice pedeset puta dnevno. A što se sebičluka tiče, za Childfree osobe jednako je sebično kada neko odgaja decu samo zato što to tako treba i zato što to većina radi.

Istraživanja su pokazala da iz godine u godinu raste broj ljudi koji nemaju iz decu a iz jednog razloga – jer to ne žele. Pre 25 godina 2,4 odsto američkih žena izjasnilo se kao childfree, a pre 10 godina taj procenat je skočio na 6,6. Danas je gotovo dupliran. Osim podataka o broju pripadnika Childfree populacije, interesantno je da su uglavnom svi visoko obrazovani, veoma uspešni u svom poslu, da imaju veoma visoke prihode, da uglavnom žive u urbanim sredinama, nisu religiozni i ne vole konvencionalnosti. Imaju svoje organizacije, forume, literaturu, javno govore o svom izboru. Na mnogim sajtovima se raspravlja o pozitivnim aspektima života bez dece i uglavnom se predstavljaju kao mesta za podršku, a ne za debatu. Mnoge poznate ličnosti izjašnjavaju se kao Childfree.

U životu ne možemo da biramo roditelje niti svoje poreklo. Rođenjem dobijamo genetsku strukturu na koju takođe ne možemo da utičemo. Nasleđujemo i temperament, boju kože, očiju i telesnu građu. Ali, zato u životu imamo mogućnost izbora prijatelja i partnera, profesije, kako ćemo provoditi slobodno vreme, šta ćemo spremiti za večeru kao i da li će nas neko zvati „mama“ ili „tata“.
Svi smo nečija deca i kao generacija nasleđujemo prethodnu i nastavljamo da se funkcionalno usavršavamo kao vrsta. Da li je childfree VIŠI NIVO LJUDSKOG RAZVOJA ili sam KRAJ VRSTE?
M.P.