Prva SMS poruka poslata je tačno pre 20 godina
Pre tačno 20 godina, pre Twittera i Facebooka, dok smo još telefonske govornice koristili samo u hitnim slučajevima, a nismo bili kod kuće, programer Nil Papvort iz Ridinga poslao je božićnu čestitku svom prijatelju.
„S obzirom na to da mobilni telefoni još uvek nisu imali tipke, napisao sam poruku na računaru. U njoj je pisalo „Srećan Božić“ i poslao sam je Ričardu Džarvisu iz Vodafonea, koji je u tom trenutku bio na božićnom domenu kompanije“, ispričao je autor prvog SMS-a o događaju koji se zbio 03. Decembra 1992. godine, prenosi Guardian.
Papvort je tad imao 22 godine i bio je deo razvojnog tima za kratke poruke u Vodafoneu u Berkširu. Ideja je bila da se poruke upotrebljavaju kao deo komunikacije zaposlenih unutar firme: „Smatrali smo da je SMS dobar način da se zaposleni u firmi obaveštava o događanjima, kratke i jasne poruke“, ispričao je i dodao: „Zabavno mi je da me jednom godišnje nazivaju legendom, ali u to vreme moje dostignuće nije značilo ništa drugo nego samo to da sam obavljao svoj posao. Bilo je zabavno gledati kako SMS-ovi rastu od trenutaka kad su bili samo jednostavan način da sekretarice svoje šefove obaveste o određenom sastanku do svih tih nekih novih aplikacija koje se oslanjaju upravo na taj oblik komunikacije“.
Od Papvortove prve poruke do pravog buma SMS-a prošlo je sedam godina, a u međuvremenu „jezik poruka“ razvio i svoj vlastiti rečnik. U godini obeležavanja 20. godišnjice poslato je više od osam triliona poruka. Otprilike 15 miliona napusti naše mobilne telefone svakog minuta, a pisanje SMS-ova obeležilo je čitavu jednu generaciju.
Prema istraživanju kompanije Acision slanje SMS-ova još uvek je najpopularniji oblik tekstualne komunikacije, uprkos jakoj konkurenciji koju ima u e-mailovima i dopisivanju preko društvenih mreža: 92 posto korisnika smartphoneova još uvek najradije šalje upravo SMS poruke.
Najviše poruka šalju ljudi između 18 i 25 godina života (prosečno 133 poruke nedeljno, što je duplo više od bilo koje druge dobne grupe). Muškarci na ovaj način komuniciraju više nego žene, ali i šalju kraće poruke, s obzirom na to da ovaj način komunikacije smatraju funkcionalnim za kratke i efikasne dogovore.
Žene šalju duže poruke i sklone su preko njih komunicirati o odnosima i vezama, ali zato u puno manjem broju nego muškarci ostavljaju svoje partnere na ovaj (okrutan) način. Više od trećine ispitanika izjavilo je da bi se osećalo izgubljeno da im neko oduzme mogućnost slanja SMS poruka.
Slanje poruka druga je najčešća stvar za koju nam služe telefoni. Prva je proveravanje vremena.
