Žita vape za snegom
Ako nadolazeće zahlađenje bude praćeno snegom, to će značiti sigurno prezimljavanje ozimih biljnih kultura. Međutim, ako sneg izostane, a mrazevi budu intenzivni, mogu nastati oštećenja na mladom usevu pšenice, ječma i uljane repice.
Na našim njivama, pšenica i ječam su u fazi bokorenja. Usev koji je sejan u oktobru uveliko je izbokorio, ocenjuje stručnjak Poljoprivredne stanice u Pančevu Bogdan Garalejić. On tvrdi da je žito dobro pripremljeno za hladnoću.
„Kod pšenice svaki bokor ima tri razvijena lista, što znači da je dobro pripremljena za hladne dane koji dolaze. Kod ječmova se može reći da su nešto više razvijeni, što neće biti dobro ako ne bude snežnog pokrivača, a bude golomrazice“, objašnjava Garalejić.
Međutim, ako snežni pokrivač ipak izostane, nove sorte ječma moći će neko vreme da izdrže jaku golomrazicu, naglašava Garalejić.
„Mi smo već poučeni iskustvom ranijih godina na terenu odabrali sorte ozimog ječma koji mogu da izdrže i minus 20 stepeni bez snežnog pokrivača, što se desilo pre nekoliko godina“, zaključuje Garalejić.
Nakon toplog vremena za ovo doba godine, zahlađenje uvodi uljanu repicu u period zimskog mirovanja. Vlage u zemljištu je bilo dovoljno da se ta kultura bujno razvije, kaže stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Ana Marjanović Jeromela.
„Uljana repica je uspela da sakupi dovoljno hranljivih materija u korenovom vratu i da razvije 6 do 8 pari listova, što je optimalna faza za prezimljavanje“, kaže Jeromela.
I uljanoj repici je sneg garant da će uspešno prezimiti. Bez zaštitnog pokrivača, jak vetar i mraz mogu naneti štetu, upozorava Jeromela.
„Ako bude dugih perioda bez snega, sa niskim temperaturama i jakim severnim vetrom, to može dovesti do izmrzavanja svih ozimih kultura pa i uljane repice. Uz to, uljanoj repici bi odgovarale padavine i zbog nadoknade vode u zemljištu koji je prisutan od leta“, ističe Jeromela.
Ratarima je nakon letošnje suše i podbačaja prinosa gotovo svih jarih kultura, ozima pšenica nada za zaradu u narednoj godini. Da je to tako, i da su očekivanja od ozimih kultura velika, dokazuje i povećanje broja hektara pod hlebnim žitom. U Srbiji je pšenica posejana na oko 600 hiljada hektara, što je za 25 odsto više nego lane.
