Mali broj predavača i velike studentske grupe smanjuju kvalitet nastave

Na stotinu studenata društvenih fakulteta dolazi samo jedan profesor. Slika na prirodnim i tehničkim studijama nešto je bolja, ali je i tu daleko ispod evropskog proseka, po kome je jedan predavač zadužen za najviše 15 akademaca.

Na ovaj problem upozorava prof. dr Vera Dondur, predsednik Nacionalnog saveta za nauku. Ona kaže da se poslednjih godina umnožavaju i fakulteti i univerziteti, raste broj studenata i nastavnika, ali je veliko pitanje kvaliteta institucija i kadrova, prenose Novosti.

– Od kada smo počeli da uvodimo bolonjski sistem studiranja mnoge stvari su se promenile – objašnjava prof. Dondur. – Tako smo 2005. godine, pre „Bolonje“, imali 86 fakulteta, a danas ih je 131. Od 49 visokih škola napravili smo 69, a od šest univerziteta – 19! I broj studenata porastao je za 37.000.

Dramatično je veći i broj nastavnika. Ona napominje da ih je 2.000 godine bilo 4.600, a danas je u visokoškolskim ustanovama zaposleno 8.306 predavača.

– Veliko je pitanje da li smo za tako kratko vreme mogli da napravimo toliko veliki broj kvalitetnih nastavnika – napominje ova profesorka Fakulteta za fizičku hemiju.

Ove školske godine Univerzitet u Beogradu ima oko 86.000 studenata i između 4.000 i 5.000 predavača, ali ne samo profesora, već i asistenata, saradnika u nastavi…

– Prema akreditaciji, jedan predavač trebalo bi da drži deset časova nedeljno grupi od deset studenata, ali je u praksi nemoguće poštovati te standarde. Država nema toliko novca da plaća zaposlene, pa su nam onda grupe duplo veće – kaže za „Novosti“ prof. dr Nada Kovačević, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu. – To je mali broj nastavnika, ali trenutno nema mogućnosti za više.

Broj nastavnika utiče i na kvalitet studija. A da bismo znali koji fakultet pruža bolje mogućnosti akademcima, nepophodna je rangiranje fakulteta.

– Sve dok nemamo jedinstvenu rang-listu fakulteta i univerziteta, mi lažemo naše buduće studente, hvaleći sopstvene fakultete i tvrdeći da nude kvalitetne studije – stav je akademika Marka Anđelkovića.

U Evropi se kvalitet studija meri, pa se fakulteti rangiraju i njihov kvalitet nije tajna. Da bismo bili sigurno koliko znanja studenti stiču tokom školovanja, trebalo bi i oni da budu testirani.

– Srbija bi što pre trebalo da se uključi u OECD program „Ahelo“, koji služi za proveru kvaliteta studija – smatra prof. dr Ivan Ivić, koautor Strategije razvoja obrazovanja do 2020. godine. Ovo testiranje je poput „Pisa testa“ za đake, koje je pokazalo dramatične rupe u znanju srpskih srednjoškolaca.