Milisavljević: Pacijent je važniji od lekara
„Da bi se korupcija u zdravstvu iskorenila, neophodno je da se otvorenije prati rad farmaceutskih kuća i komunikacija lekara sa tim kompanijama, jer nije normalno da neki doktor dva, tri puta ide na kongres, letuje, zimuje o trošku neke kompanije, ili dobija poklon od nje“.
Ovim rečima je u razgovoru za „Politiku“, prof. dr Dušan Milisavljević, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine, ukazao na probleme u zdravstvu, napominjući da lekari nemaju dovoljno para za stalnu edukaciju i da su farmaceutske kuće te koje treba da pomažu. Ali on se zalaže za to da se napravi model po kojem se predstavnici ovih kompanija ne bi dogovarali lično sa doktorom po sistemu da on propisuje njihove lekove, a da ga oni zauzvrat pošalju na kongres, već da kompanija treba da sklopi dogovor sa direktorom bolnice ili osnovne jedinice i da sva sponzorstva idu preko njih, odnosno da oni određuju koji će lekari ići.
– To je bolje nego da imamo situaciju da su neki lekari manekeni farmaceutskih kuća i da ne izlaze iz aviona, a da, s druge strane, neki nisu išli nigde o trošku farmaceuta, ali se za njih ne zna, jer su stalno u operacionoj sali. Imam nameru da zagrizem u tamni deo zdravstva u koji gotovo niko ne ulazi – kaže dr Milisavljević.
On naglašava da je predlog zakona o zaštiti pacijenata koji je napisao prihvaćen oko 70 odsto, a da je u ostalih 30 odsto izmenjen i doteran. U njemu se prvi put jasno ukazuje na pravo i obaveze pacijenata, ali i na to ko štiti pacijente. Dr Milisavljević kaže da je do sada to bilo zaduženje pravnika u domu zdravlja ili bolnici, dakle osobe koja prima platu od te ustanove i da on nije bio informisan da je u bilo kom slučaju istinski zastupao interese pacijenta kada su njegova prava bila povređena.
– Ovaj zakon će to regulisati. Koliko sam upoznat, sada će biti predstavljen u četiri grada pa će, možda uz još neke dopune, ući u skupštinsku proceduru. Mogu da kažem da će poslanička grupa DS-a glasati za taj zakon kada bude na dnevnom redu. Zakon predviđa postojanje kancelarije koja će voditi računa o pravima pacijenata – rekao je dr Milisavljević.
Jedna od ključnih teza našeg sagovornika je da pacijenti moraju da budu na prvom mestu i da nisu samo brojevi, pa zamera kolegama koji misle da su pacijenti tu zbog njih, a ne da su oni tu zbog pacijenata. Druga stvar koju će nastojati da izmeni dok je na poziciji predsednika Odbora za zdravlje i porodicu jeste da se promeni upisna politika na medicinske fakultete i da se drugačije pristupa obavljanju specijalizacija.
– Odgovorno tvrdim da naše specijalizacije nisu jednake onima u Evropskoj uniji ili Americi. Zalažem se da se one usklade sa programima EU, jer je bitno da naše diplome budu ravnopravne sa stranim kako bi lekari bili bolje obrazovani i više bi vremena provodili u praksi, što im sada nedostaje. Bitno je da imamo isti program, jer kod nas specijalizacije traju po četiri godine, a u Evropi pet ili pet i po godina – kaže Milisavljević.
On dodaje da u poslednjih 20 godina nije video javni konkurs za zapošljavanje lekara, pa se i sistemu zdravstva primaju ljudi po političkoj podobnosti.
– Broj nezaposlenih se povećava svake godine jer se upisne kvote na medicinskim fakultetima ne smanjuju. Ministarstvo zdravlja ne reguliše te kvote, a trebalo bi da se uključi u taj proces. Ukoliko to zakonski nije moguće izvesti, ministarstva zdravlja i prosvete bi sa dekanima fakulteta trebalo to da regulišu tako da se one smanje za 20 ili 30 odsto sve dok se doktori sa biroa ne zaposle – smatra naš sagovornik.
Neiskorišćeni kapaciteti vojnih bolnica
Dušan Milisavljević objašnjava da je tražio da se dozvoli da neke vojne bolnice pređu u vlasništvo lokalnih samouprava.
– U Nišu recimo postoji vojna bolnica čiji su kapaciteti iskorišćeni svega 30 odsto, ima dobre lekare, ali malo pacijenata zbog profesionalizacije vojske. Ona treba da postane građanska bolnica gde će da se rade manje operacije, recimo krajnika, polipa nosa, slepog creva, a u kliničkog centru komplikovane intervencije. To bi isto moglo da se uradi i u Kragujevcu – kaže naš sagovornik.
Forsiranje lečenja citostaticima
Dr Milisavljević kaže da je na Odboru za zdravlje i porodicu inicirao potrebu za kupovinu četiri aparata za zračnu terapiju, koji koštaju milijardu dinara.
– U Nišu recimo postoje tri aparata koja nisu radila nedelju dana i tako se produžavaju liste čekanja. Princip lečenja onkoloških pacijenata je zasnovan na hirurgiji, radioterapiji i citostaticima. Dobio sam podatak da se zračna terapija slabije koristi nego u Evropi i Americi, a znatno više se koriste citostatici. Da li je to interes lekara ili ustanova da forsiraju lečenje citostaticima a ne zračenja koje je isto efikasno – pita dr Milisavljević.
