Stručnjaci: Zakon pripremljen na brzinu, neophodna preciziranja

Nacrt zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju je dobar pokušaj da se ta oblast najzad sistemski uredi, ali je pripremljen na brzinu i nedovoljno precizan, složili su se učesnici javne rasprave o tom dokumentu organizovanoj u Privrednoj komori Beograda.

Stručnjaci su kao glavne zamerke naveli to što su resornom ministru data velika ovlašćenja u pogledu određivanja kriterijuma za dodelu subvencija, njihove strukture i obima, i to što se, prema njihovim rečima, favorizuju velika privatna poljoprivredna preduzeća, a ne sitna gazdinstva.

Oni su pozdravili odluku predlagača da se za podsticanje stočarstva, koje je u izuzetno teškoj situaciji, izdvoje veća sredstva, ali da možda na pravi način nije regulisano pitanje ko bi sve bio obuhvaćen subvencijama.

Predsednik Zadružnog saveza Beograda Velimir Radojević kazao je da je taj zakon izuzetno važan, jer se njim na sistemski način uređuje oblast podsticanja poljoprivrede i ruralnog razvoja što do sad nije bio slučaj, te treba pohvaliti nameru predlagača da te mere više ne budu regulisane uredbama.

Prema njegovim rečima, sigurno je da „nacrt nije idealan i ima manjkavosti na koje treba ukazati“, ali da će zakon, u kojoj god formi i obliku bude usvojen, na neki način doprineti transparentnosti, dugoročnosti i stabilnosti agrarne politike.

Radojević je ukazao na kratak rok za javnu raspravu za koju je predviđeno 20 umesto 30 dana, imajući u vidu da je Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, uz Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, osnovni za kreiranje agrarne politike. On je kao zamerku naveo i to što su u skoro 30 odsto članova ugrađene odredbe da ministar poljoprivrede zadržava pravo da određena pitanja koja se odnose na subvencije uređuje podzakonskim aktima.

„Bojim se da će na taj način ministar u budućnosti i dalje kreirati veliku većinu podsticaja uredbama, pa se postavlja pitanje svrsishodnosti ovog zakona“, rekao je Radojević.

On je izrazio i bojazan da zakon favorizuje velike proizvođače i kompanije koje nisu toliko zavisne od podrške države, imajući u vidu da su već konkurentni.

Radojević je na kraju kazao i da nisu dovoljno sagledani efekti dosadašnjeg sistema subvencionisanja, „ne znamo šta je bilo dobro, a šta loše“, dodajući da nedostaje i analiza očekivanja rezultata od novog sistema.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Beograda Miodrag Veseli takođe se složio da je uloga ministra poljoprivrede velika u određivanju strukture, obima, ali i kriterijuma za dodelu subvencija, zbog čega se „postavlja pitanje da li ćemo ponovo imati nepredvidivu situaciju i nekonzistetnu politiku podsticaja“. On je rekao i da nije definisano tačno koliki su podsticaji u apsolutnom iznosu, dodajući da, ukoliko to nije moguće, treba ih dati bar u relativnom iznosu u odnosu na sredstva opredeljena u budžetu.

Direktorka poslovnog udruženja „Zajednica stočarstva“ Gordana Ristić kazala je da bi premije za mleko trebalo davati ne kvartalno, nego mesečno, kao i da je uslov da proizvodnja po kvartalu iznosi 3.000 litara nerealna, te bi tu granicu trebalo ili spustiti ili u potpunosti ukinuti.

Miloš Lukić iz Instituta za stočarstvo rekao je da je nacrt zakona „dobar pokušaj, ali zbrzan.. sve je tu, ali nema pravih odnosa i definicija“. On je upozorio na katastrofalno stanje u stočarstvu gde je broj krava, prema njegovim rečima, od 250.000 do 300.000, a situacija nije bolja ni kada je reč o svinjama, ovcama, kozama…

Učesnici su, između ostalog, kazali i da bi trebalo uvesti regresiranje osemenjivanja krava, krmača i ovaca, i u odredbe uključiti i davanja za kvalitetnu priplodnu živinu i ribe.