Ko je u Srbiji predodređen za uspeh?
Šanse da radnik bez zanata i sa platom od 15.000 dinara podigne sina direktora ili dobro plaćenog političara – i statistički su gotovo ravne nuli. One su svega dva odsto u Srbiji. Sa druge strane, onih koji samo prenose najviše „titule“ i „fotelje“ na svoje potomke – ima i do 40 odsto. Sociolozi i sindikati slažu se da u našoj zemlji, bez obzira na dobru biznis ideju i preduzetnički duh, prevagu ka uspehu odnosi porodični rodoslov i bankovni račun.
Poslednje ankete Instituta za sociološka istraživanja na 2.500 srpskih domaćinstava svedoče o drastičnom osiromašenju onih koji već sastavljaju kraj sa krajem – poljoprivrednicima, radnicima bez škole, ali i sitnim firmama.
– Preduzetnička ideja je u Srbiji nedovoljna i pojedinac nema mogućnost da sam uspe – objašnjava kreator istraživanja Slobodan Cvejić, profesor Filozofskog fakulteta. – Dobar pokazatelj toga je odnos između zanimanja roditelja i, kasnije, njihove dece. Pokazalo se da u Srbiji trećina dece iz radničkih porodica iz fabrika odlazi na selo i prelazi u najsiromašniji sloj društva, a polovina samo „nasleđuje“ očeve i njihova zanimanja. Samo dva odsto njih završava fakultet i postaju uspešni direktori, političari ili vlasnici velikih firmi. Mali biznis gotovo da izumire.
Bogati svojoj deci ne ostavljaju samo novac, već i – vetar u leđa za dobru poziciju na poslu i fakultetsku diplomu. Da od nasleđa zavisi i znanje, pokazuje podatak da gotovo polovina mladih rukovodilaca ima oca – istog takvog. Samo jedna desetina sinova ili ćerki najuspešnijih završi u siromaštvu i neobrazovano.
Ideju o „dve Srbije“, u kojoj je mali broj najbogatijih, koji se „samoreprodukuju“ i mase siromašnih, još je vidljivija nego pre tri decenije. Čak 23 odsto službenika sa srednjom školom sada spada u najniži sloj društva. Krajem osamdesetih, na rubu siromaštva je bilo svega 16 odsto trgovaca i zanatlija. Razlike kod poljoprivrednika još su veće. Broj onih koji rade na njivi, a žive najteže, povećao se za 20 odsto.
Početne šanse još dodatno opadaju, smatraju sindikati, kako se udaljavamo iz velikih gradova.
– Mogućnost da radnik sa sela, pogotovo sa jugoistoka zemlje, podigne sina bogataša je jedan prema deset, kada se uporedi sa šansama koje imaju roditelji iste klase, koji žive u gradu – kaže Zoran Stojiljković, potpredsednik Ujedinjenih granskih sidnikata „Nezavisnost“.
