Turska formira zonu lire?
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan nagovestio je mogućnost stvaranja valutne unije na osnovu lire, nacionalne valute te zemlje, objavio je Wall Street Jurnal.
„Ima članica EU koje kažu ‘Mi smo protiv evra i nećemo u evrozonu’. Oni su nam čak savetovali ‘Nemojte ni da pomišljate da ulazite u evrozonu, možete da napravite zonu turske lire’. I da vam kažem, ja se slažem“, rekao je Erdogan.
Turska lira se tradicionalno smatrala slabom valutom i do nedavne denominacije Turcima je bilo normalno da plaćaju hleb i mleko milionima lira. Međutim, u poslednje vreme lira pokazuje dobro „zdravlje“ – od početka godine ona je ojačala pet odsto prema dolaru, dok je prošle godine oslabila 20 odsto.
Privreda Turske je poslednjih 10 godina ostvarila sjajan učinak, saglasni su domaći i strani ekonomisti.
Zdrava makroekonomska strategija, kombinovana sa obazrivom fiskalnom politikom i velikim strukturnim reformama, integrisala je privredu zemlje u globalnu ekonomiju, stvarajući mnoge šanse za trgovinu i industrijsku saradnju.
„Turska planira da udje medju 10 vodećih privreda sveta, i ostvari BDP od dve biliona,poveća godišnji izvoz na 500 milijardi i ostvari spoljnotrgovinsku razmenu od milijardu dolara,“ kazao je Tim Rid, regionalni direktor u banci HSBC.
Takav cilj je premijer Redžep Taip Erdoan postavio za 2023, stotu godišnjicu osnivanja Republike, ali Ekzakibaši i njemu slični privrednici smatraju da će za to domaća privreda morati da postigne daleko više od sklapanja i izgradnje na osnovu tudjih projekata.
U isto vreme turska javnost i mediji različito reaguju na ideju stvaranja lirazone. List Sabah piše da poslovni svet podržava premijera, dok je Milijet pomenuti projekat nazvao ludilom.
Kako primećuje američki list, analitičari, uključujući i turske, ne smatraju ideju „lirazone“ realnom. Potencijalno, lirazoni bi mogli da se pridruže samo Azerbejdžan i irački Kurdistan, ali i za njih bi takav potez bio izuzetno težak.
Stav premijera podržao je ministar ekonomije Zafer Čaglajan, koji je istakao da ne treba misliti da je izjava premijera data bez smisla.
Značajna poboljšanja u kratkom vremenskom periodu svrstalo je Tursku među ekonomije u izuzetnoj ekspanziji. Turska je postala sedma po veličini ekonomija u Evropi i 16. u svetu po BDP, mereno paritetom kupovne moći (PPP, prema tržišnim cenama) u 2011, koji je izneo gotovo 1,29 biliona dolara, ili 17.499 po stanovniku.
Podaci OECD kazuju da će se privreda Turske u periodu 2011-2017. najbrže razvijati među članicama tog bloka razvijenih zemalja sa prosečnom stopom rasta od 5,7 odsto i da će nominalni BDP po glavni stanovnika dostići u 2016. preko 14.500 dolara.
