5 činjenica o Beograđanki koje možda niste znali
„Pod jedan vodoravno je i ovog jutra – Sava. Pod jedan uspravno – Palata Beograd, iz koje vas pozdravljamo“. Ovom rečenicom je pre nekoliko decenija, sa vrha Beograđanke, Duško Radović poželeo Beogradu dobro jutro.
Čuveni simbol prestonice, iz milošte nazvan „Beograđanka“, izgrađen je 1974. godine za vreme mandata gradonačelnika Branka Pešića, a po projektu njegovog imenjaka i prezimenjaka, arhitekte Branka Pešića. Zgrada je visoka 101 metar i ima 23 sprata.
Evo 5 činjenica koje možda niste znali o „Beograđanki“.
1. Nije najviša zgrada u prestonici
Kada je sagrađena „Beograđanka“ je bila najviša zgrada ne samo u Beogradu, nego i u celoj tadašnjoj Jugoslaviji, ali i celom Balkanu. Sa vidikovcem smeštenim na 22. spratu sa kojeg se pružao do tada neviđen pogled na prestonicu, dnevno je znala da ugosti hiljade i hiljade posetilaca, u to vreme je bila i pravo tehnološko čudo, pa je mnogi smatraju prvom pametnom zgradom u Beogradu.
To znači da su se, na primer, tih davnih sedamdesetih i osamdesetih, roletne automatski spuštale kad „ugledaju“ Sunce.
Ipak, izgradnja nije bila laka, jer su majstori morali da se izbore za podzemnim vodama na koje su naišli prilikom kopanja temelja, pa je desetak izvora sprovedeno u kanalizaciju.
Ispred nje nalaze se Ušće (141m/), Geneks kula (Zapadna kapija Beograda, 135m), a polovinom naredne godine, prema najavama, zgrada u bloku 65 na Novom Beogradu odneće titulu najviše zgrade sa 155 m visine, što će „Beograđanku“ da spusti na 4. mesto.
2. Nije prodata cela
Grad Beograd je nedavno odlučio da proda deo zgrade, ali iz prvog pokušaja nije uspeo. Za oko 19.000 kvadrata, što je oko polovine površine, Grad je prvi put ponudio cenu od 20,6 miliona evra, međutim, tada se niko nije javio. U drugom pokušaju cena je bila 16,5 miliona, a kako mediji navode, za ovu sumu je i prodata. Prema tome, cena za kvadrat „Beograđanke“ bila je oko 850 evra.
Prodata „Beograđanka“, evo ko je novi vlasnik simbola Beograda
3. Nikada nije renovirana
Aluminijumska fasada „Beograđanke” nikada nije renovirana, a njen odabir za tadašnje investitore od kojih je jedan bilo Gradsko stambeno preduzeće predstavljao je veliki izazov, govorio je pre šest godina Žika Maturkić, domaćin zgrade, koji se četiri decenije brinuo o objektu. Fasada zauzima 11.500 kvadratnih metara i izvedena je kao zavesa od aluminijuma i termopan dvostrukog stakla. Roletne su spoljašnje na električni pogon.
„Materijal za fasadu birao se u Italiji i nekoliko dana čelni ljudi su većali da li da izaberu tamniju ili svetliju boju aluminijuma. Na kraju je izabran tamniji jer je kvalitetniji, ali se taj izbor nije svideo svima“ svedočio je Maturkić koji je 2014. iz „Beograđanke” otišao u penziju.
4. Najverniji stanar zgrade od otvaranja
Najverniji stanar ove zgrade od 101 metra i 23 sprata koji od njenog otvaranja nije menjao adresu je RTV „Studio B”, čiji je deo nekada bio Duško Radović, novinar, književnik, pisac. Osim te radio-televizijske kuće, kancelarije i poslovni prostor koriste brojne gradske i republičke institucije, firme… Deo u kojem je do 2007. godine bila najveća Robna kuća „Beograd”, posle privatizacije prešao je u ruke kompanije „Verano”.
5. Lokacija za visoko zdanje
Na mestu „Beograđanke”, na uglu ulica Masarikove i Kralja Milana, bila je jednospratna kuća Jeremije Milivojevića podignuta oko 1890. godine kao ugaona građevina s fasadama oblikovanim u stilu akademizma, zapisala je arhitekta Aleksandra Banović u knjizi „Beograd 1930–2009”.
Na njenom mestu je još 1941. godine bila predviđena izgradnja oblakodera za braću Teokarović, čuvene beogradske industrijalce i trgovce. Zbog ratnih dešavanja od ove ideje se odustalo.
Zgrada je postojala sve do sredine šezdesetih godina, kada je porušena da bi tu bila sagrađena poslovna kula sa 24 nadzemne i tri podzemne etaže.
Izvor: BIZLife
Foto: Marera Properties
