Tehnologija zamene ljudskog DNK u jajašcu
Američki genetičari sa oregonskog Univerziteta za zdravlje i nauku u Portlandu su uspeli da zamene oštećeni ljudski mitohondrijski DNK iz jednog jajašca sa zdravim iz drugog, otvarajući put nestanku nekih teških genetskih bolesti.
Tim naučnika Šoukrata Mitalipova, prema radu objavljenom u časopisu Nature, pronašao je način da zameni genetski materijal između neoplođenih jajašca otvarajući vrata stvaranju zdravih embriona. Ta tehnika omogućila bi roditeljima smanjivanje rizika za niz bolesti koje su vezane uz mutacije mitohondrijskog DNK.
Njegov tim otkrio je način na koji može ukloniti oštećeni mitohondrijski DNK iz jajašca tako da ga ostavi u tom jajašcu, a zdravi materijal iz jezgra prenese u doniranu jajnu ćeliju druge žene. Naučnici su potom takvo zdravo jajašce oplodili i pokazali da se u 50% slučajeva mogu stvoriti zdravi embrioni, ali dalje od toga nisu išli.
„Pokazali smo da se oštećeni geni koji se prenose ženskim jajašcem mogu na siguran način ukloniti. A jajna ćelija još uvek zadržava sposobnost da bude oplođena spermatozoidom i da se razvije“, kaže on.
Naučnici su tom tehnologijom ranije stvorili zdravu mladunčad majmuna.
„Ta vrsta genetskog inžinjeringa smatrana je zabranjenom zonom. To je bila vrlo jasna linija koju su naučnici širom sveta poštovali“, kaže Marsi Darnovski iz Centra za genetiku i društvo za američki javni radio NPR.
„Mnogo je razloga za tu liniju. Jedan veliki je vrlo praktičan“, kaže bioetičar Ronald Grin iz Dartmauta koji objašnjava da se u slučaju greške zapravo uvodi nova genetska bolest u ljudski rod koja će se prenositi generacijama.
Grin dodaje da takva metoda odavno izaziva strah od pokušaja stvaranja genetski superiorne ljudske jedinke.
Mitalipov kaže da je motiv njegovog tima bio da pokušaju da spreče neke retke ali teške bolesti izazvane mutacijama na mitohondrijskom DNK koji se s majke prenosi na decu.
Oštećeni mitohondrijski DNK utiče na 1 od svakih 4000 dece i može izazvati fatalne bolesti poput manjka karnitina zbog kojeg se masti ne mogu pretvarati u energiju, a ima ulogu i u bolestima poput multiple skleroze i Parkinsonove bolesti.
Stručnjaci ističu da ta tehnologija otvara pitanje i koliko bi takav embrion zapravo imao roditelja jer je stvoren s DNK muškarca i dve žene.
