Suša menja strukturu ratarske proizvodnje
Ovogodišnja suša će podstaći mnoge proizvođače da izmene strukturu ratarske proizvodnje, pa će se povećavati površine pod strnim žitima kao što su pšenica, tritikale, ječam i ovas, a smanjivati površine pod kukuruzom, procenjuju stručnjaci.
Sejaće se kukuruz kraće vegetacije, koji će imati raniju oplodnju, a ratari će praktikovati što raniju prolećnu setvu, ističe Violeta Veličković iz poljoprivredne savetodavne i stručne službe (PS S S) Mladenovac, u tekstu objavljenom u Agrobiznis magazinu.
Suša je ovog leta napravila velike štete na poljima, pa su na teritoriji koju pokriva PS S S Mladenovac (opštine Mladenovac, Sopot, Barajevo i Lazarevac), stradale ratarske kulture, prvenstveno kukuruz čiji prinos je umanjen za 60 do 75 odsto, suncokret i soja za oko 60 odsto .
Osim malog broja kišnih dana, raspored padavina nije bio dobar u određenim fenološkim fazama najvažnijih ratarskih kultura. Pored nedostatka i rasporeda padavina, sve kulture su pratile visoke temperature i niska relativna vlažnost vazduha u toku vegetacionog perioda.
Ovaj dug period tokom vegetacije izražen manjkom padavina doveo je do ekstenzivnog oštećenja biljaka i smanjenje prinosa, a ovo je druga godina zaredom kako ovaj kraj ima izuzetne prinose strnih žita (preko pet tona po hektaru), ali jako loše prinose kukuruza. Kako je berba kukuruza u toku, prinosi se kreću od 1,5 do pet tona po hektaru.
Pošto je ovo stočarski kraj, i ratarska proizvodnja je u službi stočarstva, mnogi proizvođači su krajem avgusta uradili silažu kukuruza.
Silaža je obezbedila hranu za stočarsku proizvodnju ali je njen kvalitet jako loš, jer su stabljike podgorele, suve, sa malo formiranih klipova i zrna u klipu.
Najznačajnije mere adaptacije u ratarskoj proizvodnji za narednu proizvodnu 2012/2013. godinu su smanjenje učešća jarih, a povećanje ozimih useva u strukturi setve, poboljšanje strukture zemljišta odgovarajućim načinom obrade u cilju povećanja vodnog kapaciteta zemljišta i prilagođavanje kalendara radova u polju izmenjenim klimatskim uslovima.
Mere se odnose i na korišćenje novih sorti i hibrida tolerantnih na sušu, investiranje u sisteme za navodnjavanje i odgovarajuću infrastrukturu, a kako stručnjaci ističu, posle ovakve suše i slabog roda, trebati manje đubriti, obavezno uraditi analizu zemljišta, pa onda odabrati kulture za setvu, a zatim i sortiment, ali i osigurati proizvodnju.
„Uzevši u obzir aktuelne trendove agroklimatskih uslova, tehnologiju gajenja, mišljenje proizvođača, ali i klimatske uslove, prilikom sagledavanja mera adaptacije veoma je važno imati u vidu njihove finansijske efekte i vreme potrebno za realizaciju“, ocenila je Violeta Veličković.
