Setva u subotičkom ataru pri kraju
Jesenja setva u subotičkom kraju obavljena je do sada na 97 odsto planiranih površina, na 25.870 od planiranih 26.670 hektara, a značajnije povećanje površina u setvenoj strukturi beleži se kod pšenice i ječma, rekao je Tanjugu šef gradske službe za poljoprivredu u Subotici Mirko Ostrogonac.
„Poljoprivrednici su iskoristili povoljne vremenske uslove da obave sve planirane poslove i očekujem da će do kraja nedelje i setva, ali berba kasnih useva biti u potpunosti završene“, rekao je Ostrogonac.
Prema njegovim rečima, setva pšenice je obavljena na 19.980 od planiranih 21.880 hektara, dok je setva ozimog ječma obavljena na 3.900 hektara, što je povećanje od 20 odsto u odnosu na planiranih 3.270 hektara. On je dodao da je obavljena i setva uljane repice na 700 hektara, iako ova kultura uopšte nije bila zastupljena u planu setve za ovu godinu.
„Mi već sada beležimo povećanje površina pod pšenicom u odnosu na višegodišnje proseke, iako ovaj posao još nije završen, dok su površine pod ječmom povećane za petinu“, rekao je Ostrogonac.
On je ocenio da je, i pored povećanja površina pod strnim žitima, to i dalje nedovoljno jer smatra da bi u strukturi setve u Subotici žita trebalo da budu zastupljena na više od 35 odsto površina, da oko 10 odsto bude pod suncokretom, a između 5 i 6 odsto pod krmnim biljem, što bi u zbiru činilo polovinu površina, dok bi drugu polovinu zauzeo kukuruz.
„Nažalost, proizvođači su u bliskoj prošlosti pribegavali da kukuruz bude na 70 – 80 odsto površina, što se i ove godine pokazalo kao fatalno“, smatra Ostrogonac.
Prema njegovim rečima, setva početkom oktobra se odvijala u otežanim uslovima zbog isušenosti zemljišta, ali se sa padom oko 60 litara kiše po metru kvadratnom tokom ovog meseca količina vlage u zemljištu popravila što je omogućilo lakšu obradu zemljišta.
„Na značajnim površinama obavljena je redukovana obrada zemljišta, bez oranja i obrtanja, naročito u setvi ječma, ali i u setvi pšenice. Nažalost, ova obrada je primenjena i kada je u pitanju đubrenje, gde je primenjena svega polovina od uobičajenih količina, s tim da su poljoprivrednici računali i na zalihe azota u zemljištu“, rekao je Ostrogonac.
Kako je kazao, od ukupno 40.800 hektara ostalo je neobrano par stotina hektara pod kukuruzom gde proizvođači čekaju da opadne sadržaj vlage u zrnu, pa da i te površine budu obrane u zrnu, umesto u klipu.
„Kada se sve sabere, gubitak na kukuruznim poljima usled suše iznosi oko 120.000 tona zrna, jer je umesto prosečnog roda od 200.000 ubrano svega 80.000 tona zrna ove kulture, odnosno svega 40 odsto od višegodišnjih proseka“, rekao je Ostrogonac.
Po podacima Uprave za trezor, poljoprivrednicima u Subotici je ove jeseni isplaćeno oko 200 miliona dinara na ime regresa po hektaru, gde je isplaćivana razlika između avansa koji je uplaćen na proleće i iznosa od oko 6.500 dinara po hektaru. Pored toga, poljoprivrednici su imali pravo i na povrat akcize za dizel gorivo, koja se obavlja sukcesivno po podnošenju zahteva.
