Fleksibilnim pristupima do povećanja zaposlenosti u Srbiji
Piše: Džo Lauter, direktor USAID Projekta za bolje uslove poslovanja
Stopa nezaposlenosti u Srbiji trenutno je među najvećim u Evropi (28,2 odsto), dok je stopa zaposlenosti jedna od najnižih (manje od 42 odsto). Oko dve stotine hiljada građana Srbije starosti između 15 i 30 godina je nezaposleno od kojihoko 20 hiljada ima fakultetsku diplomu. Ovakva situacija stvara velike ekonomske i socijalne probleme. Zaposleni u Srbiji postaju sve manje produktivni, s obzirom da veoma mali broj njih stiče potrebno iskustvo i veštine.
Verujem da bi srpske kompanije volele da se razvijaju i zapošljavaju više radnika. Međutim, rizici koji potiču od nepovoljnog makroekonomskog okruženja i ogromnih regulatornih prepreka, sa kojima se kompanije suočavaju, primoravaju ih da oklevaju da zaposle nove ljude. Nedavno istraživanje među hiljadu srpskih kompanija u okviru USAID Projekta za bolje uslove poslovanja () ustanovilo je da striktni zakoni i preobimna birokratija pri zapošljavanju radnika predstavljaju najveću prepreku zapošljavanju.
Kompanije, sindikati, zaposleni i nezaposleni se slažu da bi u Srbiji zapošljavanje trebalo da bude znantno olakšano. Međutim, teško da će se svi složiti oko načina na koji to treba da se ostvari.
Sve strane se slažu da ogromna papirologija pri zapošljavanju treba znatno da se smanji, kao i da inspekcija rada treba da bude efikasnija. Međutim, neka pitanja su mnogo složenija. Na primer, kompanije traže Zakon o radu koji obezbeđuje veću fleksibilnost, dok se sindikati opiru takvim reformama.
Međutim, fleksibilnost radne snage može da se postigne na način koji će biti od koristi i za zaposlene i za poslodavce, kao i za ekonomiju u celini. Mnoge evropske zemlje su uvele fleksibilnije i liberalnije zakone o radu u poslednje dve decenije, što je prvenstveno rezultat velikih društvenih promena (efekat globalizacije, demografske promene, tehnološki razvoj, recesija, velika segmentacija tržišta rada itd). Cilj ovog procesa jeste šira primena slobodnog ugovaranja radnih odnosa kako bi se podstakla veća radna produktivnost i smanjila stopa nezaposlenosti. Da li bi Srbija trebalo da započne ovaj proces? Odgovor je definitvno potvrdan, s obzirom da je striktan zakon o radu jedan od razloga velike nezaposlenosti i male produktivnosti. Produktivnost zaposlenih u Srbiji je više nego duplo manja od produktivnosti u Slovačkoj i zaostaje u poređenju sa drugim zemljama u regionu.
Neki, ako ne i svi, aspekti fleksibilnosti radne snage mogu biti od koristi za zaposlene. Studenti, majke, stariji zaposleni i drugi mogu lakše da zaključuju ugovore o skraćenom radnom vremenu, radu po učinku, radnom vremenu na godišnjem nivou, podeli posla, radu od kuće i drugim formama rada koje su bolje usklađene sa ostalim obavezama ili načinom života. Većina ovih opcija nije moguća po važećem zakonu u Srbiji. Čak i ugovori na određeno vreme nisu nepovoljni po zaposlene: u mnogim evropskim zemljama, oni predstavljaju dobar način za mlade diplomce da uđu na tržište rada i steknu potrebno iskustvo (umesto da sede po kafićima i čekaju posao koji možda nikad neće dobiti). Zakonske odredbe vezane za rad na određeno vreme u Srbiji su najstrože u regionu, što se može videti u tabeli u nastavku.
Ne postoji direktiva Evropske unije koja definiše odredbe zakona o radu; svaka zemlja treba da prođe kroz demokratski proces i uvede zakon koji odgovara njenoj viziji u pogledu ekonomije i radne snage i stvara ravnotežu između rasta zaposlenosti i zaštite radnih mesta.
Većina evropskih zemalja se odlučuje za postizanje konsenzusa među socijalnim partnerima (vladom, sindikatima i poslodavcima) pri definisanju zakona o radu. Zato socijalni partneri treba da traže rešenja koja će dovesti do veće konkurentnosti i ekonomskog rasta, a istovremeno doneti prednosti za članove sindikata i nezaposlene. Taj proces zahteva da socijalni partneri zajednički rade na definisanju zakona o radu koji će podstaći dalji razvoj srpske ekonomije i stvoriti zdravo radno okruženje u kom su interesi svih strana podjednako važni.
