Šta je doprinelo uspehu nemačke privrede?
Na listi najvećih firmi na svetu „Global 500“ i SAD i Japan, čak i Francuska imaju više predstavnika nego Nemačka, ali zato na listi „Hidden Champions“, koja obuhvata srednja preduzeća, od 2.734 firme od svetskog značaja, 1.307 su nemačke.
Neprekinuto uspešan nemački izvoz je spasio Nemačku od pogubnih posledica ekonomske krize, a čak četvrtinu tog izvoza obezbeđuju ne privredni kolosi, nego baš srednje kompanije. To je svetski fenomen, i prema broju takvih firmi na milion stanovnika Nemačka je u svetskom vrhu. Na milion stanovnika Nemci imaju 16 takvih firmi, Francuzi samo 1,1 a Amerikanci 1,2.
Nemačka je, za razliku od većine velikih konkurenata, do kraja 19. veka bila skup malih država od kojih je svaka morala da se internacionalizuje ako je želela da raste. U mnogim nemačkim regionima vekovima su razvijane kompetencije za određene oblasti, a u osnovi uspeha nalazi se i inovaciona snaga. Nemačka po stanovniku ima dvaput više patenata nego Francuska, četiri puta više nego Italija, pet puta više nego Velika Britanija, 18 puta više nego Španija, 56 puta više nego Portugalija, 110 puta više nego Grčka.
Nemci nisu zarad opsesije sektorom usluga i trgovine finansijskim derivatima, za razliku od Amerikanaca i Britanaca, uništili proizvodni sektor. Naprotiv. A nisu ni ludovali sa rastom plata, odnosno troškova rada, nego su ih od 2002. do 2010, sa kratkim iskakanjem 2008-2009, držali pod kontrolom. U Nemačkoj su tada troškovi rada porasli za šest odsto, u Francuskoj za 26, u EU prosečno za 22 odsto.
Dalje, malim i srednjim preduzećima, na koje se oslanja Nemačka, nije nužna svetska konkurencija da bi na potrebnom nivou držali svoju produktivnost i kvalitet, vrlo snažnu konkurenciju imaju i kod kuće, pa čak i u granicama užeg regiona u kome deluju. Jedan od najvećih aduta nemačke privrede predstavlja oko 3,7 miliona porodičnih preduzeća.
Nedavno je od Nemaca zahtevano da oznaku „Made in Germany“ stavljaju samo na proizvode koji su bar 40 odsto proizvedeni u Nemačkoj. Ta se oznaka smatra tako snažnom preporukom da bitno utiče na konkurentnost. Izmislili su je Englezi 1887. da bi nemačke proizvode omalovažili, podseća Herman Simon za Frankfurter Allgemeine Zeitung.
Uspehu nemačke privrede svakako je doprineo centralni položaj države, kako u Evropi tako i u odnosu na većinu drugih poslovnih centara.
Mentalna internacionalizacija zasnovana na opaski da je „najbolji jezik, jezik klijenta“ takođe je nešto čime se Nemci, poznati po svojoj temeljitosti i tačnosti, mogu pohvaliti i čime se gradeći svoj uspeh veoma koriste.
Švajcarci, Austrijanci, Šveđani i Holanđani većinu od 14 glavnih uzroka nemačkog uspeha takođe, dele, a u ponekom od njih Nemačku i pretiču, navodi se u ovom pogledu na nemački uspeh.
