Miljan Ždrale (EBRD) za BizLife: Agrar u Srbiji po konceptu Brazila
Miljan Ždrale, viši savetnik Agrobiznis tima EBRD-a u Velikoj Britaniji rekao je u razgovoru za BizLife da primarni poljoprivredni proizvođači ne mogu da rastu bez adekvatnih i velikih kompanija, čak i velikih poljoprivrednih gazdinstava i prerađivačke industrije.
On kaže da je to jedan povezani lanac, jer veće kompanije mogu da daju i predfinansiranje u smislu semena i đubriva i sličnog.
„Mi u EBRD-u pokušavamo da pomognemo i to preko velikih kompanija i prerađivačke industrije koja kako se šire na različita tržišta nabavljaju lokalne sirovine. Mi kao institucija ne možemo da dosegnemo svakog poljoprivrednog proizvođača, ali mi to pokušavamo kroz posebne kreditne linije komercijalnih banaka,“ kaže Ždrale i napominje da se to radi zbog nedostatka hrabrosti bankarskog i komercijalnog sektora da podrži male i srednje poljoprivredne proizvođače, jer su tu rizici najveći.
„Ono što smo radili u Srbiji, ili u Bugarskoj, Kazahstanu i još nekim zemljama je takozvano skladište robnih zapisa, koji još nije potpuno zaživeo. Mi smo sa tadašnjim ministarstvom poljoprivrede napravili zakon juna 2009. a u sledeće dve godine uspeli smo da kroz komercijalne banke podelimo rizik sa bankama u iznosu od 60 miliona evra, uzimajući rizik, ne banaka, nego direktno tih proizvođača,“ kaže Ždrale.
U praksi to izgleda tako da posle žetve, odložite pšenicu, kukuruz i slično u ovlašćene silose, ne morate prodati u periodu kada je možda najpovoljnija cena za vas, taj robni zapis založite, dobijete bankarski kredit za obrtna sredstva i idete dalje u nabavku. „To je u zemljama poput Kazahstana jako razvijen sistem, gde su banke komforne u toj priči. To su kratkoročna obrtna sredstva, koja sigurno doprinose većem izboru vašem sistemu nabavke po konkurentnim cenama,“ kaže viši savetnik Agrobiznis tima EBRD-a.
„Sada pokušavamo da sistematski rešimo predsetveno finansiranje, što je još problematičnije i još rizičnije, gde vi uzimate zalog na budući rod. To ćemo probati zakonski i sistemski da rešimo sa ministarstvom i na taj način da pokušamo da dodamo još jedan dodatni kolateral,“ kaže Ždrale i dodaje: “ Jer šta je problem sa farmerima? Oni osim zemlje, traktora i toga što rodi, nemaju nikakvu drugu imovinu i da bi ušli u predfinansiranje nemaju dovoljno sopstvenog kapitala. Kada dođe nešto kao suša, oni svoju obavezu mogu ispuniti ove ili sledeće godine. Tu će EBRD igrati veliku ulogu, jer će banke u početku biti uplašene.“
On kaže da taj sistem radi na primeru Brazila, jer na zaloge o budućem rodu u Brazilu imate 20 milijardi dolara godišnje predfinansiranja za setvu. „Ako uspemo da napravimo isti koncept, mislim da će to biti uspešno u Srbiji,“ kaže Ždrale.
On napominje da je u Srbiji i mehanizacija je zastarela, a EBRD radi na tome da lizing kompanijama, koje su aktivne u tom segmentu, donekle garantuje njihovu izloženosti prema farmerima, „da bi oni bili opušteniji u finansiranju na 5 do 7-8 godina za obnovu kombajna, traktora..“, rekao je Ždrale za BizLife na Trećoj međunarodnoj konferenciju o prehrambenoj industriji koji su organizovali Infoarena i Evropska banka za obnovu i razvoj uz generalno partnerstvo kompanije Studen&Co Holding.
M.Miličković
