Porez na transfere u ofšor zone
Iz Srbije je, za prvih sedam meseci, izašlo 641,11 miliona evra. Od toga je na račune banaka u zemljama koje važe za poreske rajeve, „leglo“ oko 43 miliona evra.
Koliko se novca odnosi na isplate na ime usluga koje će ubuduće biti oporezovane, nije poznato. U svakom slučaju, najava ministra Mlađana Dinkića da će država uvesti porez od preko 30 odsto na transfere novca u ofšor zone, mogla bi da zabrine gotovo hiljadu firmi koje posluju u Srbiji.
Novi namet, koji je država najavila, spada u takozvane „poreze po odbitku“. To znači da će ga domaća firma obračunavati i uplaćivati u državnu kasu prilikom svake isplate ka ofšor zoni i to samo na ime plaćanja usluga. Porez se neće zaračunavati na transfer kapitala.
– Ideja je da se, preko ovog rashoda, oporezuju firme koje na ovaj način iz Srbije izvlače novac za dividende, koje bi inače bile oporezovane – objašnjava za „Novosti“ ekonomista Saša Ranđelović.
U našoj zemlji, prema podacima Agencije za privredne registre, tačno 14.502 firme ima stranog vlasnika, od kojih su 973 preduzeća i strani državljani iz ofšor zona. Prednjači Holandija, sa 330 preduzeća i čak 118 tamošnjih državljana koji su osnivači srpskih kompanija. Slede Britanska Devičanska Ostrva sa 153, Luksemburg sa 77, pa Lihtenštajn sa 48…
Na spisku APR nalazi se i jedna firma-osnivač sa Barbadosa, čak 23 iz Belizea, jedan sa Bermuda, 14 sa Gibraltara, 16 sa Sejšelskih, deset sa Maršalskih i tri sa Kajmanskih Ostrva. Ima i manje poznatih destinacija: tri kompanije iz Sent Kits-Nevisa, devet iz Sent Vinsenta i Grenadina, ali i šest iz popularne američke savezne države Delaver.
