EBRD daje tri milijarde evra kredita zemljama jugoistočne Evrope
Evropska banka za obnovu i razvoj odobriće u iduće dve godine tri milijarde evra kredita zemljama jugoistočne Evrope koje su se našle pod najžešćim udarom krize u evrozoni, izjavio je predsednik EBRD-a Suma Čakrabarti.
Čakrabarti je dodao da namerava nagovoriti i druge međunarodne institucije da daju finansijski doprinos tom planu.
U razgovoru za Reuters na polugodišnjem okupljanju Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Tokiju predsednik EBRD-a najavio je pokretanje te teme u nedeljnim razgovorima.
EBRD će se fokusirati na potporu bankarskom i privatnom sektoru u zemljama regije i nastojati podsticati zapošljavanje kroz velike infrastrukturne projekte, poput gradnje železničkih pruga i puteva, izjavio je Čakrabarti.
Svetska banka je takođe zainteresovana za taj plan i mogla bi učestvovati u njegovu finansiranju s do pet milijardi evra, rekao je dobro upućeni izvor.
EBRD kreditni paket namerava pripremiti do kraja ove godine.
Čakrabarti je krajem avgusta dok je bio u poseti Srbiji najavio da očekuje da će 2012. i 2013. godine investirati po oko 400 miliona evra u Srbiji. On je tom prilikom kazao da je EBRD imala veoma pozitivan iskustva u ulaganjima u razvoj železnice i drumske mreže u Srbiji i da postoji veliki broj prilika za nastavak uspessnih investicija u tim oblastima.
Ova banka je inače u julu upozorila da su zemlje jugoistočne Evrope poput Bugarske i Rumunije posebno ranjive na krizu u evrozoni zbog izloženosti Grčkoj i ostalim rubnim zemljama evrozone.
„Stalno slušamo o Grčkoj, Italiji i Španiji, a gotovo niko ne govori o drugim zemljama u grčkom komšiluku koje takođe osećaju negativne posledice efekta krize“, upozorio je Čakrabarti.
Banke u brojnim istočnoevropskim zemljama izvan okvira evrozone u potpunom su ili većinskom vlasništvu zapadnoevropskih krovnih banaka, koje smanjuju kreditiranje kako bi poboljšale stanje u svojim bilansima pritisnutima dužničkom krizom u zoni primene jedinstvene valute.
Balkanska privreda istovremeno u velikoj meri zavisi o ulaganjima Grčke, Italije i ostalih zemalja evrozone.
„Do sada su nastojanja uglavnom bila usredsređena na smanjenje deficita ali uvažavamo i potrebu za strukturnim reformama u zemljama regije, kako bi mogle uživati u plodovima rasta kada se ekonomije oporave“, dodao je Čakrabarti.
