Poslednja šansa da Srbija sama uradi strategiju razvoja poljoprivrede
Srbija ima poslednju šansu da sama uradi strategiju razvoja poljoprivrede ili agroprivrede, jer od momenta pristupanja Evropskoj uniji samo može raditi na nijansiranju u skladu sa politikom EU, na koju mi nećemo imati nikakav ili minoran uticaj, izjavio je predsednik Društva Agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.
On je na forumu „Hrana za Evropu“ u Subotici izjavio da pre izrade strategije poljoprivrede treba doći do odgovora na pitanja kakva nam strategija treba, šta treba da obuhvata i na koji period da se odnosi.
Stranci će kupovati zemljište u Srbiji, a paori će se boriti sa konkurencijom iz EU
Prema njegovim rečima, Srbija ima strategiju razvoja poljoprivrede od 2005. godine, ali da je ni jedan ministar nije podržavao, te da je nova neophodna i zbog novih finansijskih uslova, koji se razlikuju od perioda kada je poslednja strategija doneta.
„Nova strategija nam je potrebna jer se bliži dan kada će i poslednja zemlja Evropske unije ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Od tada teče rok od četiri godine, nakon kojeg će i stanovnici EU moći da kupuju domaće zemljište, a do tada nećemo koristiti značajnija sredstva za poboljšanja konkurentnosti naše poljoprivrede“, rekao je Ševaralić.
S tim u vezi, on je napomenuo da će Prelaznim trgovinskim sporazumom naši poljoprivrednici od 2014. biti na domaćem tržištu biti izloženi inostranoj konkurenciji.
Ukoliko se opredelimo za GMO, gubimo profitabilni izvoz semena
Ševaralić je takođe napomenuo da je jedan od uslova za ulazak Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju promena zakona o genetski modifikovanim organizmima. Prema njegovim rečima, ukoliko se opredelimo za promenu zakona, izgubićemo profitabilni izvoz semena i sadnog materijala.
Predsednik Društva agrarnih ekonomista takođe je analizirao spoljno-trgovinsku razmenu domaće poljoprivrede, gde Srbija ima suficit od 1,3 milijarde dinara.
„U poslednjih deset godina izgubili smo 400.000 potrošača. Kada se na to dodaju podaci da se desеtine hiljada ljudi hrani u narodnim kuhinjama, te da nam je kupovna moć niska, milijarda dolara suficita je posledica ovog stanja. Da se sve ovo nije desilo, imali bi realni suficit od 300 miliona dolara. Treba li time da se hvalimo“, upitao se Ševaralić.
Prema njegovom mišljenju, Strategija razvoja agroprivrede treba da se izradi na bazi znanja, iskustva i vizije, odnosno da se pre izrade orijentišemo na iskustva Hrvatske, Slovenije i Poljske.
Ševaralić je takođe rekao da se prilikom izrade Strategije moraju utvrditi kriterijumi za njenu realizaciju, odnosno podnositi izveštaje svake godine.
