NBS: Inflacija će do kraja godine premašiti 12 odsto
Inflacija u Srbiji će do kraja godine premašiti 12 odsto, a pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosiće 1,5 odsto, rekao je danas viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Veselin Pješčić.
„Inflacija će nastaviti da raste i u prvim mesecima 2013, a potom će padati da bi do kraja godine bila u predviđenim granicama od 2,5 odsto do 5,5 odsto“, kazao je Pješčić na konferenciji za novinare.
On je dodao da je procena NBS da rast cena u 2012. godini neće dostići rekordni rast cena iz prethodnih godina, od 14,9 odsto, koji je, kao i ove godine, uglavnom bio izazvan poskupljen prehrambenih proizvoda, usled suše.
Cene hrane u Srbiji rastu brže nego u susednim zemljama zbog, kako je rekao Pješčih, neodgovarajuće agrarne i carinske politike.
Rast međugodišnje inflacije od avgusta je iznosio 5,2 odsto, u čemu je, prema procenama NBS, oko 77 odsto udeo rasta cena hrane.
„Centralna banka je juče povećala referentu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na 10,75 odsto, da bi sprečila da se rast cena hrane i regulisanih cena prelije na ostale cene“, objasnio je Pješčić.
On je dodao da će stepen restriktivnosti monetarne politike u narednom periodu zavisiti od „uspešnosti obuzdavanja inflacionih očekivanja, uticaja eksternih faktora i efekata fiskalne konsolidacije“.
Loša poljoprivredna sezona, po rečcima Pješčhića, uticaće na pad BDP-a, zbog čega je NBS raniju procenu pada BDP-a u 2012. od 0,5 odsto revidirala na 1,5 odsto.
„Pad poljoprivredne proizvodnje u ovoj godini biće 22 odsto, odnosno 10,5 odsto više nego što je NBS ranije procenjivala“, rekao je Pješčić.
Prognoze centralna banke su da će u 2013. godini BDP biti veći tri odsto, čemu će najviše doprineti izvoz Fijatovih automobila iz kragujevačke fabrike, a delom i priliv investicija.
Pješić je rekao da je u septembru povećana kreditna aktivnost banaka, zahvaljući subvencionisanim kreditama privredi. Udeo problematičnih kredita u ukupnim pozajmicama je 21,7 odsto.
Ukupne devizne rezerve NBS su 5. oktobra iznosile 10,4 milijarde, a neto devizne rezerve 6,3 milijarde evra.
Na jačanje dinara u septembru, kako je rekao Pješčić, uticale su restriktivne mere NBS, kao i povećana ponuda deviza posle odobravanja subvencionisanih kredita.
