Da bi ispunili izvoznu kvotu Hrvati traže naš šećer
Ponovno otvaranje granica za izvoz šećerne repe iz Srbije u Hrvatsku, koje se poslednjih dana pominje u ovoj susednoj državi, slažu se stručnjaci, bilo bi pogubno, ne samo po šećerane u Srbiji već i po poziciju naše zemlje kao izvoznika šećera u Evropsku uniju, pišu Novosti.
Ako bi, naime, rod repe sa 10.000 hektara bio prerađen u šećeranama u Hrvatskoj, Srbija ne bi mogla da podmiri svoje potrebe za šećerom i ne bi mogla da ispuni izvoznu kvotu za EU, od 180.000 tona šećera. Zabrinutost hrvatskih kompanija oko zabrane izvoza bila je tema i u avgustu.
Hrvatska, kako upozorava Željko Kovačević, direktor šećerane „Šajkaška“ iz Žablja, koja posluje u sastavu „Hellenic Sugar“, već godinama svoju poziciju izvoznika šećera u EU gradi na repi koju je uvezla iz Srbije.
„Počelo je sa relativno malim količinama repe, odnosno, rodom sa dve ili tri hiljade hektara,“ kaže Kovačević. „Broj hektara se, međutim, povećavao iz godine u godinu, i sada bi, da nije bilo zabrane izvoza, došli u situaciju da Hrvatima obezbedimo gotovo četvrtinu potreba za šećernom repom, pošto se kod njih ova industrijska biljka ne seje na više od 30.000 hektara, a kod nas bi kupili rod sa 10.000 hektara.“
U uslovima velike suše i smanjene ponude repe, dodaje Kovačević, ovakav scenario je neprihvatljiv, pre svega za Srbiju, koja time dovodi svoje interese u pitanje. „Stvar je jasna. Preko naših leđa komšije žele da sačuvaju izvoznu kvotu od 180.000 tona šećera, istu kao što je naša, iako mi imamo šest šećerana, koje mogu da proizvedu i 700.000 tona šećera, a oni samo tri, i iako mi, svake godine, sejemo najmanje 60.000 hektara repe, a kod njih su površine duplo manje.“
Ako bi repa otišla put Hrvatske, dodaje Kovačević, naša zemlja, kojoj je za podmirenje domaćih potreba, kao i izvoza, potrebno oko 400.000 tona šećera, ove količine ne bi mogla da proizvede.
“ Samim tim, mislim da Hrvatima moramo da poručimo, da ako žele nešto slatko iz Srbije, neka kupe šećer ,“ kaže Kovačević. „Inače, gotovo sav šećer koji se proizvede u Hrvatskoj, završi u EU.“
