Džon Cebe, prvi bibliotekar sveta: Znanje je iznad zvanja i zdanja
Za knjige, odakle god da potiču, ne smeju postojati granice, ističe Džon Cebe (John Tsebe), koji se na čelu Međunarodne federacije bibliotekarskih asocijacija bori za očuvanje i razmenu svetske pisane baštine.
Kao Južnoafrikancu, cilj mu je da afrički kontinent što pre uključi u digitalnu globalnu biblioteku. U tome mu može pomoći i Srbija, sa dokumentima za koje ocenjuje da su „od neprocenjive važnosti za južnoafričku istoriju u doba aparthejda“.
„U detinjstvu nikada nisam razmišljao da bih mogao postati bibliotekar. Nisam ni znao šta znači biblioteka, kao ni ostala crna deca u Africi. Prvi put sam ušao u biblioteku kada sam upisao fakultet, i to prilično kasno. Potičem iz siromašne porodice i po završetku srednje škole morao sam da se zaposlim. Srećom, moj otac je voleo da čita knjige, i kupovao ih je. Voleo sam da zavirujem u njih, a naročito u „Reader’s Digest“ – nije bilo priče koju iz njega nisam pročitao. U srednjoj školi čitao sam mnogo. Naročito sam voleo Šekspira, Bernarda Šoa, još više Dikensa, a posebno mi je bila draga Džordž Eliot. Čitao sam i štampu, afričku i naročito englesku, na ulici bih moljakao nepoznate ljude da mi daju novine koje su već pročitali. Davno sam čitao i vašeg Ivu Andrića. I danas puno čitam, pogotovo južnoafričke autore. Izdvojio bih Eskiju Mphalelea, koji je na mene posebno uticao, a od klasičnih pisaca među najomiljenijima su mi i dva autora iz Zapadne Afrike – nigerijski nobelovc Ole Soinke i Albert Činu Ačebe. Soinke je nekonformista i živa ikona afričke borbe protiv belog kolonijalizma i lokalnih diktatora.“
Ovako svoju životnu avanturu sa knjigama opisuje Južnoafrikanac Džon Cebe koji se bibliotekarstvom bavi skoro četiri decenije – počev od trenutka kada je sa 34 godine postao najmlađi i kako kaže „ujedno i jedini crni bibliotekar u Južnoj Africi. Od tada se nikada nisam osvrtao na ono što sam uradio već sam uvek gledao napred“. Studirao je bibliotekarstvo na Univerzitetu u Sirakuzi, gde je stekao i odlično poznavanje informacionih tehnologija, potom je pohađao Velški koledž za bibliotekarstvo, da bi se kao stipendista Harvards African fellowship vratio u Južnu Afriku i diplomirao na magistarskim studijama iz javne administracije i upravljanja – kao član „Kenedijeve škole za ministarstvo i upravu“. Danas je predsedavajući Asocijacije univerzitetskih biblioteka Istočne, Centralne i Južne Afrike, a kolege ga zovu „prvi bibliotekar sveta“, budući da je i na čelu Međunarodne federacije bibliotekarskih asocijacija (IFLA), ispred koje je nedavno bio u zvaničnoj poseti Narodonoj biblioteci Srbije.
Ceo intervju sa Džonom Cebeom pročitajte OVDE.
