Blokada računa pred setvu

Što pretekne suši, odneše pariteti – ovako situaciju sa nabavkom repromaterijala, odnosno semena, herbicida i mineralnih đubriva pred jesenju setvu, posle katastrofalne suše, ocenjuje Dušan Jokić, poljoprivredni proizvođač iz mesta Stari Lec, nedaleko od Plandišta, koji obrađuje 12,5 hektara oranica. Sa njegovom ocenom slažu se i stručnjaci, koji napominju kako je krajnje vreme da država preduzme odlučne mere i pomogne ratarima u pripremama za jesenju setvu.

Jokić je, kako objašnjava, sa mnogim ratarima iz okoline, seme, herbicide i veštačko đubrivo uzimao od lokalne zadruge na bazi pariteta, koje su i oni dobili od velikih prerađivača, i na taj način, oštećen je za gotovo 250.000 dinara.

– Ove godine su, međutim, pariteti tako nepovoljni da takvu maržu ne bi zaračunavali ni najgori crnoberzijanci – ogorčen je Jokić. – Posejao sam 4,5 hektara pšenice i u jesen prihranio sa 1.100 kilograma mešanog đubriva 16:16:16. Ugovorio sam zamenu 3,6 kilograma pšenice za kilogram đubriva. Proletos sam, za prihranu uzeo još 1.100 kilograma đubriva. Ovaj put sam sam dogovorio razmenu za soju.

Jokić objašnjava da se na zamenu za soju odlučio, jer mu novac od prodaje pšenice stiže prvi, i upravo zbog toga želi da mu zaduženja za pšenicu budu što manja.

Kada je poslove priveo kraju, Jokić je, kako kaže, izveo računicu.

– Da sam sve potrebno kupovao za keš platio bih 182.500 dinara – kaže on i dodaje da ga je, zapravo, razmena za robu koštala tri puta više, odnosno 445.860 dinara. To što nisam imao gotov novac, ili povoljan kredit, koštalo me 263.360 dinara, ili 21.068 dinara po hektaru.

Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrede u Privrednoj komori Vojvodine, navodi kako Jokić nije usamljen primer, i da je većina poljoprivrednika u velikim problemima u pripremama jesenje setve, i da su, praktično, prepušteni prerađivačima.

– Banke su, i pored preporuke Vlade da se prolongira naplata subvencionisanih kredita poljoprivrednicima, počele da blokiraju račune gazdinstava, tako da ni s te strane nema mnogo pomoći, odnosno, kreditne linije za setvu se, praktično, „zatvaraju“ – kaže Bugarin. – Država, sa druge strane, ne zaustavlja prinudnu naplatu, a takođe, poljoprivrednicima duguje još dosta novca, tako da se mnogi ratari nalaze u jako teškoj situaciji, pošto više nemaju šta da prodaju. Ako se nešto ne preduzme, odnosno, ako se ne obezbede subvencije za ovaj posao, imaćemo setvu, sa minimalnom agrotehnikom i sa nesertifikovanim semenom…