Hrvatska uvodi jedinstvene ugovore o radu?
Stupanjem na snagu novog Zakona o radu u Hrvatskoj krajem iduće godine, kako Jutarnji list neslužbeno saznaje, u istoriju odlaze ugovori o radu na određeno i neodređeno vreme. Umesto njih uveo bi se potpuno nov model: jedinstveni ugovor o radu ili ‘single open ended contract’.
Prema pisanju Jutarnjeg lista, radi se o hibridu rada na određeno i na neodređeno vreme prema kojem poslodavac u prve dvije i po godine na jednostavniji način može da otpusti radnika, a nakon tog razdoblja radnik uživa sva prava kao kod rada na neodređeno vreme.
Drugim rečima, svi zaposleni dobili bi jedinstven ugovor, koji pretpostavlja tri faze, a radnička prava i sigurnost radnog mesta rasli bi kroz godine. Prva tri meseca ili pola godine bilo bi probno razdoblje i u tom periodu poslodavac bi radniku mogao da otkaže ugovor bez navođenja bilo kakvih razloga.
Nakon toga sledio bi period od, najverovatnije, dve godine, kada bi radnicima prava rasla u smeru onih koje sada imaju u ugovorima na neodređeno vrime. U tom razdoblju, ako bi poslodavac radnika želeo da otpusti, morao bi da navede zakonske razloge za otkaz.
U poslednjoj, trećoj fazi, koja traje do penzije, ili prekidanja radnog odnosa, radnička bi prava postupno rasla tako da bi, što pojedini radnik ima više staža kod poslodavca, teže mogao dobiti otkaz.
U Vladi, kaže izvor Jutarnjeg lista, ozbiljno razmišljaju o ovom modelu, a nije isključeno da bi se uz njegovo uvođenje osnovao i tzv. fond solidarnosti iz kojeg bi se radnicima koji u probnom razdoblju dobiju otkaz isplatila neka vrsta otpremnine.
Ovakvu fleksibilizaciju radnog zakonodavstva direktor HUP-a Bernard Jakelić pozdravlja, ali i upozorava da pre toga treba doći do tripartitnih razgovora. ‘To je dobar predlog, ali to nije optimalno konačno rešenje. Poslodavcu, da bi procenio sposobnosti, kapacitet i zalaganje pojedinog radnika, sadašnji probni rok od tri meseca nije dovoljan. Zato ga poslodavci i retko koriste. Dakle, i u nekom novom sistemu ta prva faza trebalo bi da bude nešto duža od spominjanih tri do šest meseci. Znači, u načelu je model dobar, no detalji su definitivno otvorena pitanja za razgovor’, kazao je Jakelić, dodavši da bi optimalno razdoblje za probni rok bio godinu dana.
S druge strane, mišljenja koja ne podržavaju ovakav model ističu da se ovakvom vrstom ugovora ne bi povećala stopa zaposlenosti u Hrvatskoj, niti bi se povećala zaposlenost mladih mladih od 20 do 30 godina, a povećao bi se postotak ljudi koji će raditi poslove lošijeg kvaliteta.
