Pet mitova o evropskoj krizi
Fred Bergsten, direktor Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju i član savetodavnog odbora američkog predsednika za trgovinsku politiku i pregovore, rekao je da postoji pet mitova o evropskoj krizi, a to prenosi The Washington Post.
1.mit “ Evropljani nikada neće delovati ujedinjeno“
„Evrozona nikada neće postati Sjedinjene evropske države, a kakofonija mišljenja na evropskom kontinentu i dalje će plašiti tržišta. Ali, na ovaj su izazov zemlje evrozone odgovorile zadivljujuće brzo“, piše Bergsten i podseća da su zemlje evrozone osnovale zajednički fond za pomoć u iznosu od skoro milijadru dolara kako bi sprečile finansijski kolaps slabijih članica.
„Evropska centralna banka (ECB) je izdvojila još nekoliko milijardi, poput američke centralne banke Federal Reserve, i upravo je potvrdila da će učiniti sve što je potrebno da se izbegne katastrofa“, dodaje u tekstu Bergsten.
2.mit „Izlazak Grčke iz evrozone zapečatio bi sudbinu jedinstvene evropske valute“
„Ako Grčka izađe iz monetarne unije, to bi zapravo ojačalo valutu….kad bi se rešila Grčke, evrozona bi mogla izaći jača“, smatra američki stručnjak. Takođe on tvrdi da bi rezultat za Grčku bio potpuno haotičan da bi druge zadužene zemlje još odlučnije poradile na smanjenju svojih deficita i ubrzale reforme ne bi li izbegle sudbinu Grčke.
3.mit “Nemački poreski obveznici nikada neće pristati na vađenje iz grčkih, (ili španskih ili italijanskih) penzionera iz problema.“
„Nemačka jeste i biće glavni blagajnik Evrope, kukajući i žaleći se i tražiti stroge mere štednje i reforme, ali će uvek ‘iskeširati’ koliko je potrebno da se evrozona održi….prvo, Nemci neće rizikovati da ponovo unište Evropu, a osim toga, nemački model ekonomije utemeljen na izvozu počiva na evru“, ocenjuje Bergsten. Takođe ističe da su nemačke banke uvelike prisutne u zaduženim zemljama, pa će ih nemački porezni obveznici morati spašavati ukoliko to ne uspeju Italija ili Španija.
4.mit “ Glasači će se pobuniti i ekstremisti ojačati ako se nastavi sa strogim merama štednje.“
„Jedna od zapanjujućih aspekata evro krize do sada je da je politički centar opstao u svakoj zaduženoj zemlji, uključujući i Grčku gde su glasači nakratko ‘koketirali’ s protivnicima mera štednje i reformi“, piše Bergsten. Priznaje, međutim, da su Evropljani strogim merama štednje pridodali i mere za podsticanje ekonomskog rasta.
5.mit “Kriza u Evropi će ozbiljno naškoditi američkoj privredi i čak bi mogla presuditi u američkim predsedničkim izborima.“
„Recesija u Evropi je, nema sumnje, umrtvila izvoz i smanjila korporativnu zaradu u SAD-u, oslabila zapošljavanje i poljuljala poverenje ulagača, i možda srezala naš BDP za 1 posto. Ali nove vodeće ekonomije, predvođene Kinom i Indijom, čine polovinu svetske ekonomije i nastaviće se širiti u daljoj budućnosti tempom od oko šest posto godišnje. To je sporije nego pre, ali će globalna ekonomija, uključujući i američko, držati snažnim. Osim toga, SAD ima koristi od nevolja koje su snašle Evropu jer kriza svetski kapital preusmerava u dolar“, piše Bergsten i zaključuje da su SAD, pa tako i predsednički izbori, zaštićeni od posledica ekonomske krize u Evropi.
