Šta je ključ uspona i pada društvenih medija?
Pre samo godinu dana društvene mreže bile su vruća roba, a ulagače je zahvatila euforija, piše New York Times objašnjavajući berzanska kretanja kada su u pitanju popularni društveni mediji.
Kada je LinkedIn u maju 2011. izvršio inicijalnu javnu ponudu, vrednost deonica ove kompanije skočila je na 94,25 dolara. Tokom prošle godine internet kompanije kao što su Groupon, Zynga i Yelp takođe su po prvi put javno nastupile na berzi. Njihovim koracima krenuo je i Facebook tokom maja ove godine sa cenom od 38 dolara po deonici.
Otad je euforiju zamenila rastuća zabrinutost, navodi New York Times. Cena deonice Facebooka nije se popela s tih 38 dolara. Kasniji pad vrednosti deonica najpopularnije društvene mreže ubrzao se nakon prvog izveštaja o zaradi objavljenog krajem jula, a koji je srušio sve nade ulagača u brzi rast. Do sredine avgusta deonice Facebooka pale su na do sad najniže grane, to jest na 19,05 dolara, što je Marka Cukerberga izbacilo sa liste 10 najbogatijih ljudi iz sveta visoke tehnologije.
Ostale internet kompanije prošle su još gore. Stranica Groupon za prodaju uz popuste povisila je cenu i broj deonica pre javne ponude prošlog novembra. Vrednost dionica na prvi dan trgovanja iznosila je 26,11 dolara, to jest zabeležila je porast u odnosu napočetnu cenu od 20 dolara. Otad je sve krenulo nizbrdo.
Do 10. avgusta vrednost deonica Groupona pala je na samo 4,75 dolara. Zynga, kompanija koja se bavi internet društvenim igricama, javnu ponudu deonica je izvršila u decembru kada joj je vrednost deonica iznosila 10 dolara, ali je već prvoga dana trgovanja pala za pet odsto. Na kraju vrednost deonica je iznosila svega tri dolara.
Mreže Twitter i LivingSocial odložile su svoje inicijalne javne ponude, a nedavno su iz obe kompanijeizjavili da im se nigde ne žuri.
Šta je pošlo po zlu? Euforija oko društvenih medija bila je ukorenjena u nečem što ekonomisti nazivaju mrežnim efektom. Naime, što više korisnika neka stranica privuče, to više drugih će želeti da je kosristi što stvara svojevrsni prirodni monopol i služi kao magnet za oglašivače. Ali mrežni efekat ima lice i naličje, upozorava New York Times.
„Pad može biti jednako žustar kao i uspon“, objašnjava Ken Sena, analitičar ponašanja potrošača na internetu za kompaniju Ecercore. „Ako iko od njih povuče jedan krivi potez vezan za korisnike, mogu se pozdraviti s njima, a tako i mrežni efekat kreće u suprotnom pravcu.“
Najbolji primer toga je MySpace, nekad najposjećenija društvena mreža, a danas tek senka svoje nekadašnje slave. Takođe, pozitivni mrežni efekt trebalo bi da ima učinak isključenja konkurenata, ali Groupon se već dugo bori s percepcijom kako je osetljiv na konkurenciju. Naime, internet prodajom dominira eBay, ali i brojne druge kompanije nude popuste. Amazon je kupio 29 odsto udela u glavnom rivalu Groupona, LivingSocial, a i Google je predstavio sopstvenu ponudu nakon što ga je Groupon odbio.
Što se tiče Facebooka, prema prvom izveštaju o zaradi nakon izlaska na berzu, zabeležio je rast prihoda od 32 odsto u prethodnoj godini, a širom sveta ima gotovo milijardu korisnika. Ali iako je tih 32 odsto nadmašilo predviđanja analitičara, nije se dogodio rast kojem su se mnogi investitori nadali. Iakoje brojka mesečno aktivnih korisnika dosegla 955 miliona, to je rast od svega 29 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Međutim, glavni izazov kako navodi New York Times, a istovremeno i prilika za Facebook je selidba korisnika s personalnih računara na mobilne uređaje. Facebook još nije našao načina kako da zaradi na mobilnim oglasima. „Prelazak na mobilne uređaje veliki je problem“, smatra Sena. Tokom juna kompanija je počela da „leči svoju najveću boljku„, ali ako oglasi postanu prenapadni i počnu da odbijaju korisnike, Facebook bi se mogao suočiti s negativnim mrežnim efektom. Analitičari prema berzanskim kretanjima prognoziraju nestanak Facebook-a do 2020. godine.
