Kako ECB može efikasno da nadzire 6.000 banaka?
Portparol Evropske komisije za finansijska pitanja potvrdio je plan komisije da Evropskoj centralnoj banci u sklopu buduće bankovne unije daju ovlašćenje za nadzor nad čak 6000 banaka u evrozoni.
ECB će tako imati „ultimativno ovlašćenje u pogledu donošenja odluka i kontrole banaka“, dok će neki svakodnevni kontrolni zadaci biti delegirane nacionalnim regulatornim telima. „Postoji jasna potreba da se sve banke pokriju jedinstvenim nadzornim mehanizmom, svih 6000 banaka u evrozoni“, kazao je Stefan De Rajnk. Evropska komisija će predlog da se ECB-u dodele ultimativna ovlašćenja, kako bi u ranoj fazi detektovala problematične banke, i službeno staviti na sto 12. septembra.
Planu se definitivno najviše protive Nemci. Tamošnji ministar finansija Volfgang Šojble je ukazao kako je ovo pitanje „zdravog razuma“, jer niko ne može da očekuje da jedno telo uspešno nadzire 6000 različitih banaka. Prema njegovom mišljenju, samo velike „sistemske“ banke bi trebalo da budu pod supervizijom ECB-a, napisao je za Financial Times.
Problem je u tome što plan EK-a predviđa da pod kontrolom ECB-a budu u nemačke štedionice kao i regionalne banke, koje su zbog toga izrazile veliku zabrinutost. One insistiraju kako bi trebalo da ostanu isključivo pod nacionalnom supervizijom, koju u Nemačkoj dele Bundesbank i Federalno finansijsko nadzorno telo.
S druge strane, potparol Komisije tvrdi kako je važno da sve banke budu pod ovakvom nadzornom šemom, jer „smo u zadnjih nekoliko godina svedoci da i ‘pucanje’ nesistemskih banaka predstavlja sistemske rizike“. Takvi primeri su španjolska Bankia i belgijska Dexia, koje su godinama gomilale loše kredite bez ičijeg znanja, samo da bi ih na kraju bailoutom spašavala država.
„ECB mora dobiti nadzorna ovlašćenja nad svim pitanjima vezanim uz finansijsku stabilnost, ali će i nacionalna tela zadržati važnu ulogu, jer će pripremati i implementirati te odluke. Ona će zadržati i supervizorsku funkciju nad pitanjima koja se ne tiču financijske stabilnosti, poput zaštite potrošača“, kazao je De Rajnk.
Što se tiče rešenja o tome ko preuzima dugove i imovinu banaka kada propadnu, ono je još uvek na čekanju i zasad ostaje u ingerenciji nacionalnih tela. Ali već sad se vrte planovi o utemeljenju Evropske rezolucijske vlasti i zajedničkog fonda koji će finansirati same banke. „Rezolucija je ključna tačka novog bankarskog modela pred nama. Moramo osigurati to da porezni obveznici više neće morati plaćati cenu restrukturiranja banaka“, prenosi EU Observer reči Stefana De Rajnka.
